Удобне фотеље

Двадесетак Београђана јуче је на неколико минута село у фотеље министара Владе Србије. Претходно није било избора, а ни сукоба због поделе ресора. Требало је само да се пријаве за посету згради у Немањиној улици која је протеклог викенда први пут отворила врата посетиоцима, у оквиру манифестације Дани европске баштине.

Разлози за посету, углавном млађих људи, различити су. Татјану Јовановић, архитекту, занимало је како је урађена унутрашњост не само ове зграде него и других које су за време Дана европске баштине биле отворене за јавност. О тим здањима, како каже, не зна довољно јер нису обухваћена програмом Архитектонског факултета.

Посетиоци су, у пратњи водича, најпре видели салу у којој се одржавају конференције за медије, а затим и салу за седнице на првом спрату. Уз широке осмехе, за неколико секунди, распоредили су се на места чланова владе. Премијерску столицу заузео је Тадија Милетић. Његова жеља била је да види обновљену унутрашњост зграде, а каже да га је као грађанина занимало да сазна у каквом простору ради влада. Филип Бараћ, студент електротехнике и редован читалац нашег листа, каже да је желео да се нађе на месту на којем му се "одређује судбина".

– Више ми се допада фасада грађевине него њена унутрашњост. Изнутра је то модерна зграда као што су и неке велике компаније. У сваком случају, сазнао сам и видео нешто ново – рекао је Бараћ.

Грађани су могли да закораче у неколико салона и две сале на четвртом спрату. У једној од њих су, поводом два века српске државности, изложене фотографије досадашњих премијера, као и заставе Србије од Карађорђевих дана. 

– У свету се овакве зграде отварају за грађане, па зашто не би и код нас. Влада не треба да буде нешто тајанствено. Када људи упознају радни простор министара, имаће више разумевања за њих – казао је Слободан Јовановић који је, захваљујући упорности, посетио и Скупштину, Стари и Нови двор.

Данашња зграда владе, првобитно палата Министарства финансија, прво је јавно здање подигнуто у Београду за потребе државне управе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Саграђена је између 1926. и 1928. године према пројекту руског архитекте Николе Краснова, а дозидана је 1936. године.