Сачекајте 25. октобар, све ће бити јасно

• Није Вук Јеремић креатор стратегије наше спољне политике везане за Косово, он је учесник у њеном формирању и њен спроводилац

• Мене не занима како ћемо звати тај дијалог, мене занима решење историјског конфликта Срба и Албанаца.

• Почетак дијалога Београда и Приштине се не дефинише у разговорима са представницима Америке него у разговорима са Кетрин Ештон која је овлашћена од ЕУ да договара амбијент и технику разговора.

• Несташица млека је највећи тренутни појавни проблем

Политика” данас објављује други део интервјуа с председником Србије Борисом Тадићем.

У првом наставку председник је рекао да Србијом неће владати хулигани и да ће – ако се насиље понови – одговор државе да буде интензивнији.

„Јасно је које групације у последњих 20 година имају функционалну везу, ко се на кога ослања. Организовани криминал има конекцију с насилничким навијачким групама и екстремним политичким организацијама.

Држава, која тек од мандата ове владе реформише свој правосудни систем и која тек тиме стиче оруђе за борбу против организованог криминала, мора да поступа одређеним редом. Прво се ’третирају’ шефови организованог криминала, после се у правну процедуру стављају насилничке навијачке групе и политичке организације. А сви ће доћи на ред”, рекао је Тадић.

Изгледате као велики оптимиста када говорите о приступању Србије ЕУ. С обзиром на ставове Холандије, година коју сте помињали 2016. не делује реално? Изгледа да ни Хилари Клинтон није успела да преобрати Холанђане?

Рекао сам да Србија најраније може да уђе у Европу 2015, односно 2016. године, имајући у виду искуство земаља које су постале чланице ЕУ пре нас. Има земаља које су за четири-пет година ушле у ЕУ, има их које ни за 20 година то нису постигле. Брзина превасходно зависи од нас. И добро је да то буде један од фактора мотивације.

А што се тиче Холандије, рећи ћу вам да сам с њиховим премијером три пута разговарао у Њујорку. Водио сам на десетине других разговора само да би Србија отворила и та затворена врата. Сачекајте, видећете већ 25. октобра.

Да ли је стварно тачно то што се чуло у разговорима Сержа Брамерца и холандских парламентараца да неки наши посланици троше на путовања више него што је буџет канцеларије тужиоца за ратне злочине Вукчевића?

Демократија је најбољи друштвени поредак, али је скупа. Диктатура је, на пример, много јефтинија. Парламентарна дипломатија је скупа, али она има своју важну улогу и без ње се не може ако хоћемо да будемо нормално демократско друштво. Канцеларија тужиоца је само једна институција која се бави тражењем оптужених за ратне злочине. И ми за то трошимо прилична средства. Био бих срећан да се заврши тај процес и због уштеда које бисмо имали.

Долазак Клинтонове је нека врста награде за, како каже Живорад Ковачевић, нову спољну политику Србије?

Не, та посета је планирана још пре годину дана када смо се први пут срели у Њујорку. Тај сусрет је био договорен и у разговорима које смо имали потпредседник Џо Бајден и ја. Долазак Хилари Клинтон нема, дакле, непосредну везу са заједничком резолуцијом Србије и 27 земаља ЕУ.

Одустајање од прве резолуције и два њена става – осуда сецесије и расправе о статусу Косова – тумачи се као потпуно нова политика. Носилац оне прве је, по тим тумачењима, Вук Јеремић, а промотер нове сте – Ви?

Није Вук Јеремић креатор стратегије наше спољне политике везане за Косово, он је учесник у њеном формирању и њен спроводилац. Та се стратегија интердисциплинарно градила. У парламенту сам симболично рекао да се она прави у кабинету председника републике, јер ту смо се физички нашли сви, и председник владе, и министри, и правни стручњаци, и ту смо заједнички формулисали стратегију.

То што је Јеремић својом медијском активношћу опажен као креатор спољне политике не значи да је она само у његовом домену.

Што се тиче спољне политике, извесно је да ми уносимо нову динамику у њу. Било би бесмислено када бисмо се понашали као да мишљење Међународног суда не постоји. После тог мишљења у тежој смо ситуацији иако пажљиво читање тог документа открива елементе који нама иду на руку. Најважнији је да је Резолуција 1244 и даље на снази.

Хилари Клинтон сам нагласио да се не слажемо око независности Косова, али смо разговарали и о томе како да чувамо и штитимо дигнитет, интегритет и интерес сваког од учесника у процесу и да постигнемо да цео Балкан постане део Европске уније.

Мислим да је поверење ЕУ и САД у конструктиван став Србије повећано јер смо успели да у врло тешким околностима избегнемо конфликт с великим силама, али и да сачувамо наш интегритет и интерес. Србија није признала независност Косова. Резолуцију смо поднели са 27 земаља ЕУ међу којима је и пет које не признају независност Косова и истовремено смо отворили могућност за дијалог о суштинским питањима Срба и Албанаца. То је била жеља наше стране од самог почетка. Зато ме не занима како ћемо звати тај дијалог, мене занима решење историјског конфликта између Срба и Албанаца.

Шта је одлучило да једна резолуција буде замењена другом? Да ли је одлука донета у тренутку разговора с Кетрин Ештон или пре тога?

Хоћете историјат догађаја?

Хоћу тренутак истине.

После мишљења МСП ишли смо у наш парламент. Тада смо добили оквир за деловање. Поштовали смо највећи број мишљења које смо чули у Скупштини Србије. Одлучила је могућност да 28 европских земаља изађе са заједничким текстом. Мислим на Србију и 27 земаља Европске уније.

Опозиција, оличена у ДСС-у, НС-у и СРС-у, каже да сте одустајањем од прве резолуције и пристанком да разговарате с Приштином, фактички признали независност Косова?

За то су ме до сада оптужили бар једно пет или шест пута. Исто су то рекли пред последње изборе, па када смо потписивали Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, па када су паљене амбасаде, па у време Еулекса... Претпостављам, оптужиће ме још који пут, несвесни да ће тиме признати да су сваки претходни пут изговорили неистину јер логички је немогуће је да неко шест пута призна Косово. Зато на све то гледам као на убирање јефтиних дневнополитичких поена и као на једну узалудну активност, лишену сваке истине и смисла.

Да се вратимо Клинтоновој. Да ли сте с њом утаначили почетак разговора Београда и Приштине?

То питање се не дефинише у разговорима с представницима Америке него у разговорима с Кетрин Ештон коју је ЕУ овластила да се договара о амбијенту и техници разговора.

Не треба да се ти разговори воде као раније. Не треба ту да дијалог води председник, премијер, министри, не треба мноштво међународних посредника, нема потребе за камерама и бомбастичним изјавама ко је кога надмудрио и ко је коме доскочио. Разговори ће почети, и то је био мој предлог, у доброј вери да се дође до резултата који би били од користи и Србима и Албанцима. Једино тако можемо доћи до компромиса и обострано прихватљивих решења. Почнимо разговор о животним питањима, и на експертском нивоу. Можемо, на пример, да дијалог почнемо разговором о решавању проблема несталих лица. То тишти и једну и другу страну и не видим ко би могао да има нешто против тога.

Ви и даље говорите о разговорима о свим питањима, поводом Косова, а Клинтонова каже – нема разговора о статусу?

У политици увек морате да имате способност да, иако се не слажете око нечега, пронађете модалитет да решавате проблеме. Упркос неслагањима, најважније је да успемо да управљамо проблемима а да не угрозимо виталне интересе. То често изгледа као немогућа мисија. Али, тако је од 5. октобра, много тога је изгледало као немогућа мисија, много тога изгледа и данас. Зато и даље морамо бити стрпљиви, мудри и хладне главе. Само ћемо тако успети упркос чињеници да смо у константној „немогућој мисији”.

На главном одбору ДС-а сте рекли да је за решавање проблема Косова потребан „национални консензус или бар консензус доминантних политичких снага јер се само на тај начин могу спречити конфликти у земљи и региону, као и политичка нестабилност”. Да ли то значи да сте се о разговорима с Приштином договарали и са СНС-ом?

Верујте ми, много сам радио на том консензусу претходних месеци и година. Треба нам што већа већина у скупштини за решавање питања епохе каква је тема Косово и Метохија, која је кост у грлу у српско-албанским односима већ 150 година.

Колико дестабилизује владу чињеница да због решавања проблема Косова Ваша странка можда мора да посегне за сарадњом са СНС-ом. То може да отера друге странке из садашње коалиције?

Косово није питање владе већ је то парламентарно питање. Дакле, то питање надилази владу, као што је надилази и питање чланства у ЕУ.

Можда је баш ту разлог што сте за владу рекли да понекад делује асиметрично?

Рекао сам оно што људи виде својим очима. Нажалост, понекад неки чланови владе делују у складу с парцијалним интересом својих странака, односно бирача, више него у интересу читаве владе, односно свих грађана Србије. На то се односила та примедба.

Ваше речи да немате намеру да сносите одговорност за туђи нерад схваћене су као наговештај смене неких министара или реконструкције владе?

О томе ћемо разговарати после скупштине Демократске странке, која ће бити одржана до краја године, и на којој ћемо разговарати како да на најбољи начин искористимо остатак мандата ове владе у циљу испуњења обећања датих на прошлим изборима. То је неопходно како бисмо и после 2112. године имали континуитет политике.

Да ли овај одговор значи да мислите да није проблем што оволико дуго нема млека у продавницама?

Несташица млека је, по мом мишљењу, највећи тренутни појавни проблем. Наравно да има већих суштинских проблема: дефицит буџета, недовољан извоз, мали друштвени бруто производ, мале инвестиције, низак ниво технолошког развоја... Али, несташица млека је проблем с којим се обичан човек среће свакога дана и апсолутно је недопустиво да нам се то дешава. Влада ће хитно морати да предузме одговарајуће мере јер млека мора бити довољно за сваку трпезу у Србији.

Драган Бујошевић