Бедем

Сељак машта да напусти сиромашно село и пресели се у варош, а кад му успева да се настани надомак велеграда, схвати да сан да постане грађанин нема везе с јавом. Дуго вреба прилику да се пресели унутар градских зидина, далеко од сламова. Најзад, то му полази за руком, па одбацује сукнено одело и навике које одају његово сељачко порекло. Све чини како би га нове комшије прихватиле. Најсрећнији је кад га часте пићем или похвале, а у земљу би пропао да му помену завичај. Староседеоци му помажу, најрадије саветима. Иако живи боље, под старост схвата да се правила у граду стално мењају, да су градске бирократе вазда на бољитку, те да ни о чему не одлучује – сам.

Тако некако гласи есеј "Сељак и град" који је у "Новој ревији" објавио познати економиста Јоже Менцингер, како би пластично дочарао положај Словеније уочи уласка у Европску унију. Земљаци су му замерили на пакости, да би пет година касније Менцингерово предсказање добило потврду у саопштењу Европске комисије да "нове" чланице ЕУ због "техничких проблема" неће ући у шенгенски систем 2007. године, како је било обећано. Према тврдњама дипломата из "старих" држава ЕУ, 10 нових чланица остаће иза шенгенских зидина све до 2009. Да буде још горе, Брисел се није нити потрудио да камуфлира неповерење "старих" према "новим" ЕУ земљама; образложење одлуке је штуро, готово арогантно, а нико од комесара није поменуо тражење кривца нити икога позвао на одговорност.

Намера "старих" држава ЕУ да одложе померање полицијске контроле са својих на спољне ЕУ границе изазвало је буну код "нових", па су мађарски, чешки, пољски и словачки лидери љуто критиковали кашњење. Сматрају га актом "дискриминације", чиме се унутар ЕУ задржава подела на грађане "првог реда" и оне из 10 држава, које су ушле у унију 2004. Јер док "први" путују слободно широм уједињене Европе, "други" приликом уласка у "старе" чланице и даље чекају у редовима како би прошли полицијску контролу, баш попут грађана из земаља које нису у Унији. Иако се понавља прича о једнакима и једнакијима, ни пољски, нити мађарски министри упркос гневу нису заборавили да им је селидба иза "ЕУ бедема" донела модернизацију и привредни раст. Уз претње да ће сами увести "шенген 2", политичари из речених држава изговарају мантру да изузев Европе, другог пута нема. Јер ће највећу цену тог процеса, без обзира на унутрашња ЕУ трвења, платити они, који остану – са спољне стране ЕУ зидина.