Спас из пакла хероина

Када бисте се срели са Соњом никада не бисте помислили да је у Прихватилиште стигла под дејством наркотика. Изгледала је беспомоћно. Сада јој се вратила свежина на лице, веселост у погледу и воља да се више никада не нађе у раљама наркоманије.

Живела је с родитељима и старијим братом у једном од лепих малих места у унутрашњости Србије. Околини је деловало да су срећна породица, а нажалост није било тако.

– Мама и тата су се развели 2003. године. Мајка је била несрећна поред мог оца. Зато је и отишла од њега. Одлуку није донела преко ноћи, желела је да одрастамо у породици, али више није могла да трпи очево злостављање. Све сам гледала. Брат би у тим тренуцима хватао кваку на вратима и одлазио код другара, а ја сам присуствовала тим ружним сценама. Он је остао с оцем, а мама и ја смо стигле у Београд. Ту ми живи бака по мајци. Међутим, бака је научила да буде сама, сметало јој је ако неко дође у посету, посебно ако су то били моји другари из школе и морале смо у подстанаре.

Соњи је било тешко што мама мора пуно да ради како би зарадила довољно новца за  станарину и неопходне намирнице. Лепо су се слагале, али Соња је често била усамљена и почела је да излази с друштвом. Тако је дошла у додир са дрогом.

– Почела сам у осмом разреду из знатижеље. Прво смо другарица и ја „дувале лепак”. Онда је на ред дошла „трава” и убрзо хероин. Од маме сам тражила новац за школу, а користила га за дрогу. Онда сам почела да крадем паре из куће, а када нисам могла то да учиним почела сам да крадем по продавницама. Пронашли су ме под дејством дроге и довели у Прихватилиште где су ме васпитачи тако прихватили да сам им заиста захвална. Била сам 29 дана у болници, у Драјзеровој, а затим сам стигла поново овде. Угојила сам се и враћа ми се вера у живот. Верујем у себе и више нећу ни да помислим да се дрогирам.

Жао јој је што се у њеном досадашњем животу све тако одвијало. Воли маму и жели да види брата кога је од развода родитеља срела само једанпут и то недавно. Отац жели да она пређе код њега, али она неће ни да чује.

– И према мени је био груб. Мама је уз мене, али и сви запослени у Прихватилишту. Да није њихове подршке не знам шта бих.

Снежана Прљевић

----------------------------------------------------

Деци од срца

Сваки динар донације Прихватилишту за децу и Прихватној станици добро је дошао.

Динарски рачун: Прималац: Завод за васпитање деце и омладине, Булевар ослобођења 219, 11000 Београд. Сврха уплате: Уплата за пројекат „Победи за децу Прихватилишта бр. 08-979”. Број рачуна: 840-1421761-32

Девизни рачун: Сврха уплате: Донација за пројекат „Победи за децу Прихватилишта”

01-504100-100007693-000000-0000 – Девизни рачун Републике Србије – РС – Завод за васпитање деце и омладине, Београд

IBAN број: РС 35908504100000769397

Уплату у еврима у корист рачуна Завода за васпитање деце и омладине, Београд, на број: 01-504100-100007693-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд, Република Србија