Spas iz pakla heroina

Kada biste se sreli sa Sonjom nikada ne biste pomislili da je u Prihvatilište stigla pod dejstvom narkotika. Izgledala je bespomoćno. Sada joj se vratila svežina na lice, veselost u pogledu i volja da se više nikada ne nađe u raljama narkomanije.

Živela je s roditeljima i starijim bratom u jednom od lepih malih mesta u unutrašnjosti Srbije. Okolini je delovalo da su srećna porodica, a nažalost nije bilo tako.

– Mama i tata su se razveli 2003. godine. Majka je bila nesrećna pored mog oca. Zato je i otišla od njega. Odluku nije donela preko noći, želela je da odrastamo u porodici, ali više nije mogla da trpi očevo zlostavljanje. Sve sam gledala. Brat bi u tim trenucima hvatao kvaku na vratima i odlazio kod drugara, a ja sam prisustvovala tim ružnim scenama. On je ostao s ocem, a mama i ja smo stigle u Beograd. Tu mi živi baka po majci. Međutim, baka je naučila da bude sama, smetalo joj je ako neko dođe u posetu, posebno ako su to bili moji drugari iz škole i morale smo u podstanare.

Sonji je bilo teško što mama mora puno da radi kako bi zaradila dovoljno novca za  stanarinu i neophodne namirnice. Lepo su se slagale, ali Sonja je često bila usamljena i počela je da izlazi s društvom. Tako je došla u dodir sa drogom.

– Počela sam u osmom razredu iz znatiželje. Prvo smo drugarica i ja „duvale lepak”. Onda je na red došla „trava” i ubrzo heroin. Od mame sam tražila novac za školu, a koristila ga za drogu. Onda sam počela da kradem pare iz kuće, a kada nisam mogla to da učinim počela sam da kradem po prodavnicama. Pronašli su me pod dejstvom droge i doveli u Prihvatilište gde su me vaspitači tako prihvatili da sam im zaista zahvalna. Bila sam 29 dana u bolnici, u Drajzerovoj, a zatim sam stigla ponovo ovde. Ugojila sam se i vraća mi se vera u život. Verujem u sebe i više neću ni da pomislim da se drogiram.

Žao joj je što se u njenom dosadašnjem životu sve tako odvijalo. Voli mamu i želi da vidi brata koga je od razvoda roditelja srela samo jedanput i to nedavno. Otac želi da ona pređe kod njega, ali ona neće ni da čuje.

– I prema meni je bio grub. Mama je uz mene, ali i svi zaposleni u Prihvatilištu. Da nije njihove podrške ne znam šta bih.

Snežana Prljević

----------------------------------------------------

Deci od srca

Svaki dinar donacije Prihvatilištu za decu i Prihvatnoj stanici dobro je došao.

Dinarski račun: Primalac: Zavod za vaspitanje dece i omladine, Bulevar oslobođenja 219, 11000 Beograd. Svrha uplate: Uplata za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta br. 08-979”. Broj računa: 840-1421761-32

Devizni račun: Svrha uplate: Donacija za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta”

01-504100-100007693-000000-0000 – Devizni račun Republike Srbije – RS – Zavod za vaspitanje dece i omladine, Beograd

IBAN broj: RS 35908504100000769397

Uplatu u evrima u korist računa Zavoda za vaspitanje dece i omladine, Beograd, na broj: 01-504100-100007693-000000-0000 kod Narodne banke Srbije, Kralja Petra 12, Beograd, Republika Srbija