Лоши ђаци

Рђава економска политика, поготово ако траје годинама, мора да покаже своје горке плодове – кад-тад. Последње што смо доживели је несташица свежег млека. И одједном сви су, почев од министара општег типа, па до стручњака за све, осим за посао којим се баве, веома изненађени – како је могуће да у овој земљи сељака, у којој бар петина становништва живи на селу, нема млека.

Нови гувернер Народне банке Србије, Дејан Шошкић, готово немоћно шири руке пред све упорнијим и подмуклијим инфлаторним ударима. Све је извесније да задати циљ о овогодишњем расту инфлације, шест одсто плус минус два процентна поена, неће бити погођен. То неће бити, како рече једном приликом, смак света, али промашај је – промашај. Прст је уперио у стална и висока поскупљења хране, која у укупном расту инфлације учествују с високих 34 процента. Гувернерова невоља је, међутим, у томе што он никаквим монетарним мерама не може да заустави пузање цена хране, јер се лек за тако нешто налази на сасвим другој страни – у владином дворишту.

А тамо као да не седе људи којима је стало да уређене пољопривредне производње, али и стабилног тржишта или они то не знају да ураде па као лоши ђаци стално падају на поправни испит, али упркос томе са сваким изборима добијају нови мандат не би ли поновили исте грешке.

Ова година на измаку нигде у Европи, а поготово на југоистоку континента, није била баш наклоњена берићету, али, колико је познато, нигде у суседству није дошло до високих поскупљења хране. О несташицама млека, уља, шећера или брашна, да се и не говори.

Шта то говори?

Да ова земља нема не само ваљану укупну, него ни осмишљену секторску политику, у којој је неизоставно морало да буде место за пољопривреду, а када се томе дода висока монополизација и картелизација тржишта, без спремности да се саможивости великих играча стане у крај, епилог је јасан – скупоћа и несташице.

Коме данас министар трговине Слободан Милосављевић, који је недавно био и шеф ресора пољопривреде, прича о недовољним улагањима у пољопривреду, а поготово у сточарство? Хоће ли и њему и нама, као потрошачима, бити лакше ако за оскудицу оптужи свог колегу Драгина, а да не осети бар нелагоду што у своје време није повукао бар један ваљан потез да до ове и других несташица и поскупљења – не дође?

А онда се још ишчуђава како трговци нису заинтересовани за увоз сировог или прерађеног млека. Као да је питање интервентног увоза, којим се само пожар стишава, али дугорочно не решава питање веће производње млека, ствар добре воље или рачунице трговаца. Па ако им се исплати они ће увозити млеко, а ако се у томе не нађу – неће.

Дотле ће држава са свим њеним министрима трговине, пољопривреде, економије… па и сам премијер Цветковић причати о нашим тржишним и производним проблемима као да су виша, недокучива сила, а не свакодневица коју су знањем, способношћу и тачно дефинисаним правилима понашања уредиле готово све европске земље.

Лоши ђаци у школи бар науче да преписују решења од одличних, а наши ни то не урадише гледајући шта Европа деценијама ради, а хоће у њену породицу.