Чија је ово капа

Изложбом "Чија је ово капа – златом везана оглавља Српкиња" аутора Вере Шарац-Момчиловић, која ће бити отворена данас у 13 часова, Етнографски музеј у Београду прославиће 105 година постојања. Након отварања изложбе, Тијани Цвјетичанин, студенткињи Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду биће уручена награда "Боривоје Дробњаковић" за најбољи дипломски рад "СМС поруке као нови облик фолклорне комуникације".
Посетиоци изложбе "Чија је ово капа" уживаће у најраскошнијим предметима српске традиционалне материјалне културе – оглављима убрађајима, марамама и капама извезеним златним и сребрним нитима и украшеним стакленим перлама и бисерима. Богате Српкиње носиле су овај саставни део свечане ношње као симбол етничког идентитета. Публика ће имати прилику да види највредније предмете из колекција Етнографског музеја из Београда, као и музеја Војводине и Срема.
Велибор Стојаковић, директор Етнографског музеја, на јучерашњој конференцији за новинаре подсетио је да Музеј представља једну од најзначајнијих установа културе у Србији, иако средства Министарства културе често изостају за многе важне пројекте. Током сезоне 2005/2006, Музеј је забележио значајне резултате међу којима се издваја изложба руског Етнографског музеја из Санкт Петербурга "Колекција јесен-зима 1867. године" коју је посетило 10.000 љубитеља уметности. Велико интересовање јавности изазвала је и изложба "Шта је испод?" – организована у оквиру манифестације "Ноћ музеја". Ову атрактивну поставку за само шест сати видело је 17.000 суграђана. У овој сезони Музеј је посетило скоро 200 000 љубитеља уметности, а током лета стална поставка углавном је интересовала госте из иностранства.

Стојаковић је најавио за идућу годину велики пројекат надоградње Етнографског музеја, а овај посао ће бити обављен захваљујући личној иницијативи управе Музеја.

– Тражили смо инвеститора са стране. Доградња ће бити урађена унутар зграде, највероватније изнад последњег спрата. На овај начин добиће се око 3000 метара квадратних. Имамо подршку Министарства културе и Завода за заштиту споменика, али неће се ни они тако лако "извући" за средства, категоричан је био Стојаковић који је истакао да је Музеј сам уложио више од четири милиона динара за радове.

– Изгледа да се не уклапамо у национални интерес. Држава би требало да нам новчано помогне и приликом гостовања наших збирки у иностранству, рекао је Стојаковић, најављујући гостовање Етнографског музеја у Кувајту.

Директор Етнографског музеја најавио је и обнову фасаде, а средства за овај подухват издвојена су из градског и републичког буџета. Такође, градске власти, како се јуче могло чути, планирају да изместе аутобуску и тролејбуску окретницу испред Пионирског парка. На тај начин би се испред Етнографског музеја добила нова пешачка и културна зона.