Аларм из Шверина

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Избори у две немачке покрајине, Берлину (град има статус покрајине) и Мекленбургу Предњој Померанији, одржани у недељу, донели су крајње неугодно изненађење у националним размерама: неонацисти су ушли у још један, трећи по реду, покрајински парламент.
После Саксоније и Бранденбурга, где им је то пошло за руком пре две године, сада су на препад освојили и североисток земље: неонацистичка НПД странка ће, са освојених седам одсто гласова на прошлонедељним изборима, имати сада и у престоници покрајине Мекленбург Предња Померанија, Шверину, шест посланика.
Њихов први човек на изборној листи Удо Пастерс је – најављујући да ће његова странка у покрајинском парламенту практиковати ригорозну, "тоталну опозицију" и борити се против "црвено-црвене катастрофе" – величао пред телевизијским камерама и у изборној ноћи Хитлера као "феномен". У Шверину су до сада владали социјалдемократе и источнонемачки социјалисти, коалиција која је на недељним изборима спала на танку већину од свега једног посланика

Пастерс је тиме потврдио аутентичност цитата са којим је био суочен. Порекао је, међутим, аутентичност његове друге изјаве да се "Хитлер рађа једном у хиљаду година".

Стравично искуство

Доскорашњи и будући председник покрајинске владе, упркос чињеници да је његова Социјалдемократска партија забележила овога пута знатно слабији резултат него на претходним изборима, Харалд Рингштоф оценио је успех неонациста као "катастрофалан резултат". Уз горко признање "нисмо успели да зауставимо неонацисте", он је најавио решеност да се бори "свим демократским средствима" против ове пошасти како би уверио суграђане да (нео)нацисти нису никаква алтернатива.

Један број политичких аналитичара упозорава да аларм из Шверина треба веома озбиљно схватити. Продор неонациста не би смео да се релативизује подсећањем да успех десничарских екстремиста није немачка специфичност – ова "политичка перверзија" присутна је на политичкој сцени и у другим европским земљама – продор неонациста јесте немачка специфичност с обзиром на стравично немачко искуство.

Уз подсећање да су неонацисти и раније успевали да повремено и привремено ускоче у неки од покрајинских парламената – није им то пошло за руком само у четири од укупно шеснаест – они који томе не би придавали посебну важност потржу чињеницу да екстремисти никад нису успели на савезном нивоу.

Други, пак, упозоравају да су неонацисти у покрајинама у којима су успели да уђу у парламент већ изградили чврсту организацију и инфраструктуру и осетно модификовали реторику и јавне наступе, иако се и даље појављују као "заштитници и осветници малих људи".

Прихватајући да их означавају као нацисте, већ споменути Удо Пастерс је констатовао: ми се заиста осећамо национално, а делујемо социјално.

Успех неонациста у Мекленбургу Предњој Померанији објашњава се најчешће чињеницом да је реч о покрајини са највећом стопом незапослености (осамнаест одсто) и бесперспективности младог света. Да је то објашњење поједностављено и површно, показује чињеница да су неонацисти остварили пре две године још већи успех у економски веома просперитетној Саксонији.

Дебакл социјалиста

Узнемирујући и упозоравајући исход избора на крајњем североистоку земље, само је донекле осенчио" неспоран успех градоначелника Берлина Клауса Воверајта, који ће и наредне четири године владати престоницом. Реч је више, констатују коментатори, о Воверајтовом личном успеху, него резултату његове Социјалдемократске партије, иако је она, са 30,8 одсто гласова, и даље најјача политичка снага у граду – покрајини.

Његов изазивач на недељним изборима Фридберт Пфлигер (ЦДУ) није остварио циљ да престоницу врати конзервативцима, који су овде некада, најпре са Вајцзекером, изабран је касније за председника СР (западне) Немачке, и потом Дипгеном неприкосновено владали. Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) Ангеле Меркел је са Пфлигером, упркос његовом срчаном ангажману, остварила у Берлину најслабији резултат (21,15) после 1948.

Велико изненађење престоничких избора јесте дебакл источнонемачких социјалиста. Партија демократског социјализма, која је у минулом периоду заједно са социјалдемократама владала Берлином, остварила је са 13,4 одсто гласова досад свој најслабији резултат у престоници.