Братски деле датум рођења

Краљево – Кућу Миле и Владице Јовановић у селу Конареву, удаљеном десетак километара од Краљева, недавно су препунили гости који су дошли на дечји рођендан. Били су ту рођаци, али и Стефанови, Милошеви и Немањини другови и другарице, друштва различитог узраста, па тако и интересовања. Зато су слављеници помало прижељкивали да славе понаособ, али није могло. Наиме, четврти октобар је рођендан свој тројици браће па су братски тај дан и поделили.

Ретко се дешава оваква случајност. Млади брачни пар има троје деце, три дечака, Стефана, Милоша и Немању, они су, како се то каже, један другом до увета, а на свет су дошли истог датума.

Све је почело деведесетих година када је наочит младић Владица Јовановић, рођен 1971. године у Конареву, на једној свадби упознао је четири године млађу девојку Милу Милашиновић из оближњег Чибуковца. Планула је љубав и после три и по године забављања њих двоје стали су пред матичара. Било је то 2. фебруара 1996. године, баш на Владичин рођендан. Убрзо је у њиховој кући било и нове радости, Мила је 4. октобра те године на свет донела здраво мушко дете. Родио се Стефан, данас четрнаестогодишњак.

После четири године, тачније 2000. Стефан је за свој четврти рођендан добио најлепши поклон, брата Милоша.

– Било је – каже њихова мајка Мила – небитно да ли ће се родити мушко или женско, важно је да буде здраво, али је необично то што сам у краљевачко породилиште опет отишла 4. октобра и истог дана се, као и први пут, природним путем породила. Но, помишљали су, јесте ретка случајност, али и није баш много чудно, дешава се...

Три године касније, упркос противљењу Владице, пожелела је Мила још једно дете. Нарочито је већ шестогодишњи Стефан желео да има сестру и лето је Мила опет провела у трудноћи. Почетком октобра, иако је била у деветом месецу трудноће, помагала је мужу око увођењу грејања у кућу. Тај посао, радећи до поноћи, привели су крају тачно трећег октобра.

– Кад смо – прича нам Мила – кренули на спавање Владица ми је у шали казао – ти се одмори мало, јер сутра мораш у породилиште. Обоје смо се насмејали, а кад сам ујутру око девет сати добила болове стварно нисам могла да верујем... Мислила сам да умишљам.

И – Мила се породила опет четвртог октобра, родио се трећи дечак, сада седмогодишњи, Немања, ђак првак у основној школи „Ђура Јакшић” у Конареву. А кад се тачно израчуна, Немања је три дана, рекло би се у шали, „сачекао” да би на свет дошао истог датума као и браћа.

Тако су сада сваког четвртог октобра у дому Јовановића три торте, са различитим бројем свећица.

– Богами, треба ту и три поклона, али ја не размишљам шта ћу коме, већ дајем у парама па нека бирају – каже нам њихова бака Јела Јовановић.

Сва три дечака су вредни и добри ђаци. Уз учење, путем спорта кренуо је Стефан, који је у каратеу догурао до црног појаса, а сада му је преокупација бициклизам и већ наступа на такмичењима млађих кадета у екипи краљевачког „Металца”.

– И ја ћу, кад још мало одрастем, најпре да тренирам карате, а после тенис и фудбал – поверио нам се најмлађи Немања.

За разлику од браће, десетогодишњег Милоша понајвише привлачи волан и већ је често за управљачем татиног џипа, наравно тамо где нема саобраћаја.

Овој причи Мила Јовановић је додала и низ података о сличним случајностима у њеној даљој и ближој фамилији. Тако смо дознали да и њен отац Милован и стриц Михаило, такође, обележавају рођендан истог дана, односно 30. маја, али су на свет дошли и исте године – као близанци...

Мирољуб Дугалић