Bratski dele datum rođenja

Kraljevo – Kuću Mile i Vladice Jovanović u selu Konarevu, udaljenom desetak kilometara od Kraljeva, nedavno su prepunili gosti koji su došli na dečji rođendan. Bili su tu rođaci, ali i Stefanovi, Miloševi i Nemanjini drugovi i drugarice, društva različitog uzrasta, pa tako i interesovanja. Zato su slavljenici pomalo priželjkivali da slave ponaosob, ali nije moglo. Naime, četvrti oktobar je rođendan svoj trojici braće pa su bratski taj dan i podelili.

Retko se dešava ovakva slučajnost. Mladi bračni par ima troje dece, tri dečaka, Stefana, Miloša i Nemanju, oni su, kako se to kaže, jedan drugom do uveta, a na svet su došli istog datuma.

Sve je počelo devedesetih godina kada je naočit mladić Vladica Jovanović, rođen 1971. godine u Konarevu, na jednoj svadbi upoznao je četiri godine mlađu devojku Milu Milašinović iz obližnjeg Čibukovca. Planula je ljubav i posle tri i po godine zabavljanja njih dvoje stali su pred matičara. Bilo je to 2. februara 1996. godine, baš na Vladičin rođendan. Ubrzo je u njihovoj kući bilo i nove radosti, Mila je 4. oktobra te godine na svet donela zdravo muško dete. Rodio se Stefan, danas četrnaestogodišnjak.

Posle četiri godine, tačnije 2000. Stefan je za svoj četvrti rođendan dobio najlepši poklon, brata Miloša.

– Bilo je – kaže njihova majka Mila – nebitno da li će se roditi muško ili žensko, važno je da bude zdravo, ali je neobično to što sam u kraljevačko porodilište opet otišla 4. oktobra i istog dana se, kao i prvi put, prirodnim putem porodila. No, pomišljali su, jeste retka slučajnost, ali i nije baš mnogo čudno, dešava se...

Tri godine kasnije, uprkos protivljenju Vladice, poželela je Mila još jedno dete. Naročito je već šestogodišnji Stefan želeo da ima sestru i leto je Mila opet provela u trudnoći. Početkom oktobra, iako je bila u devetom mesecu trudnoće, pomagala je mužu oko uvođenju grejanja u kuću. Taj posao, radeći do ponoći, priveli su kraju tačno trećeg oktobra.

– Kad smo – priča nam Mila – krenuli na spavanje Vladica mi je u šali kazao – ti se odmori malo, jer sutra moraš u porodilište. Oboje smo se nasmejali, a kad sam ujutru oko devet sati dobila bolove stvarno nisam mogla da verujem... Mislila sam da umišljam.

I – Mila se porodila opet četvrtog oktobra, rodio se treći dečak, sada sedmogodišnji, Nemanja, đak prvak u osnovnoj školi „Đura Jakšić” u Konarevu. A kad se tačno izračuna, Nemanja je tri dana, reklo bi se u šali, „sačekao” da bi na svet došao istog datuma kao i braća.

Tako su sada svakog četvrtog oktobra u domu Jovanovića tri torte, sa različitim brojem svećica.

– Bogami, treba tu i tri poklona, ali ja ne razmišljam šta ću kome, već dajem u parama pa neka biraju – kaže nam njihova baka Jela Jovanović.

Sva tri dečaka su vredni i dobri đaci. Uz učenje, putem sporta krenuo je Stefan, koji je u karateu dogurao do crnog pojasa, a sada mu je preokupacija biciklizam i već nastupa na takmičenjima mlađih kadeta u ekipi kraljevačkog „Metalca”.

– I ja ću, kad još malo odrastem, najpre da treniram karate, a posle tenis i fudbal – poverio nam se najmlađi Nemanja.

Za razliku od braće, desetogodišnjeg Miloša ponajviše privlači volan i već je često za upravljačem tatinog džipa, naravno tamo gde nema saobraćaja.

Ovoj priči Mila Jovanović je dodala i niz podataka o sličnim slučajnostima u njenoj daljoj i bližoj familiji. Tako smo doznali da i njen otac Milovan i stric Mihailo, takođe, obeležavaju rođendan istog dana, odnosno 30. maja, ali su na svet došli i iste godine – kao blizanci...

Miroljub Dugalić