Изградња кућа руши преговоре

Информација да је за непун месец од када је истекао десетомесечни мораторијум на Западној обали почела изградња чак 544 домова за Јевреје, не само што је шокирала многе, већ и прети да угрози недавно обновљене директне преговоре Јевреја и Палестинаца.

Истраживање новинске агенције Асошијетед прес показало је да је Израел почео изградњу око 550 станова откако је 26. септембра истекао десетомесечни мораторијум на подизање јеврејских кућа на окупираној Западној обали.

Одмах је реаговао изасланик Уједињених нација за Блиски исток Роберт Сери, критикујући обновљену изградњу у јеврејским насељима на Западној обали и означивши темпо изградње „алармантним”. Сери је рекао да је изградња насеља нелегална на основу међународног права, додавши да ће то само још више подрити поверење и онемогућити наставак тек обновљених директних преговора.

Новинари АП, на основу обиласка 16 од укупно 120 насеља на Западној обали и телефонских разговора са званичницима четрдесетак насеља, дошли су до тога да је почела изградња чак 544 куће или стана намењених Јеврејима.

Ова информација је само дала палестинској страни аргумент да оптужи Израел да гради насеља да би спречио оснивање палестинске државе.

„Овај број је алармантан и представља још један индикатор да Израел није озбиљан кад је у питању мировни процес, којим би требало да буде прекинута окупација”, рекао је Гасан Катиб, портпарол владе палестинског председника Махмуда Абаса, који контролише Западну обалу.

С друге стране, израелски премијер Бенјамин Нетанијаху је покушао да смањи значај приче о новим јеврејским насеобинама речима да то „неће имати реални ефекат на могући (мировни) споразум”.

Из америчког Стејт департмента стигло је саопштење да је „политика Вашингтона у односу на насеља позната” и да они остају „усредсређени на циљ напретка преговора ка дводржавном решењу”. Администрација Барака Обама не успева да убеди Израел да обнови мораторијум, тако да је чак предлагала двомесечни продужетак. Палестинци, пак, инсистирају да обустава изградње траје све време преговора, будући да је нереално да ће две стране за два месеца постићи договор о томе где ће бити граница између две државе.

Израелски лист „Харец” преноси да се многи званичници јеврејских насеља на Западној обали жале што одобрења за највеће грађевинске пројекте и даље чекају од власти у Јерусалиму. Према писању израелских медија, изградња 3.700 станова чека на потпис министра одбране Ехуда Барака.

Прича Асошијетед преса о новим насељима изазвала је и жестоке критике делегације државника ветерана који су у посети Израелу. Бивша председница Ирске, која предводи делегацију, изјавила је да је била „шокирана оним што раде јерусалимске власти”, након што су она и бивши амерички председник Џими Картер видели куће у Јерусалиму у које су се уселили јеврејски насељеници, пошто су Палестинци исељени на основу судске одлуке.

Картер, који већ дуго критикује израелску политику према Арапима, рекао је да је првом човеку Кнесета (израелски парламент) пренео своју забринутост.

„Патње под окупацијом и сиромаштво народа Газе су доказ неприкладне политике владе Израела”, рекао је Картер, најавивши наставак рада на мирном решењу, као и наставак његовог ангажовања да се Израел повуче из источног Јерусалима да би постао главни град палестинске државе.

На критике бивших светских лидера, које се тичу јеврејских кућа у источном делу Јерусалима, градоначелник Јерусалима Нир Баркат је рекао да он само покушава да „побољша квалитет живота сваког становника града”.

Израел је, иначе, источни део Јерусалима освојио у шестодневном рату 1967. године и израелски политичари су јединствени у томе да неће пристати на поделу града и да ће уједињени Јерусалим остати заувек престоница Израела. Палестинци, пак, желе да тај део Јерусалима буде главни град њихове будуће државе која ће обухватити Западну обалу и појас Газе.

Н. Радичевић