Дански аргумент

Редакцију "Политике" посетила су прошлог петка 23 члана Данског спољнополитичког друштва који су ове јесени изабрали да у оквиру редовног студијског путовања посете Београд, Подгорицу и Приштину. Данци су се показали као пријатни, добронамерни и прилично софистицирани аматери, који ни по питању Косова, као ни по било ком другом питању, домаћинима нису настојали да наметну своје ставове.

Тако би, на пример, кад би се дискусија о статусу Косова захуктала, само учтиво изнели да Србија, ако би изгубила Косово, не би била прва земља у Европи којој се тако нешто десило. Територије су на овом континенту безброј пута мењале власнике и нису поклањане, већ силом отимане, приметили су љубазно Данци (вероватно алудирајући на став Скупштине Србије, односно прошлонедељни наслов са прве стране "Политике", "Не поклањамо територије").

Наши гости су, наравно, у праву: губитак територије, етничко чишћење и прогањање општа су места европског историјског искуства. Сила је у Европи решила више етничких сукоба него посредовање: читави народи су пресељавани и прекрштавани, њихове цркве спаљиване, а жене обешчашћаване.

Није ли, ипак, цела поента са преговорима о Косову управо у томе да се данас у Европи уместо силе користе аргументи? Да смо на почетку 21. века, да тражимо улазницу у један ексклузивни, богати, али фер и демократски клуб, у коме се чланство стиче пристајањем на правила понашања и у коме су међународно право и правда изнад силе?

Зато је двоструко иронично зазвучала прексиноћња љубљанска натукница Коља Берише да је у случају одлагања решења о независности могућа "побуна" косовских Албанаца. Неку иронију носи већ место на коме је претња изречена, када се сетимо да су Словенци своју борбу за осамостаљење почели управо одбијањем да издржавају Косово. Не можете имати и европски стандард и прираштај "трећег света", објашњавали су нам словеначки политичари своју журбу да оду из Југославије.

Иронично је и то што је Београд скоро оптуживан да "звецка оружјем". Шта год Томислав Николић у жару политике говорио, њега се данас нико не плаши. Уосталом, Кондолиза Рајс је пре врло кратког времена добила уверавања да свет не мора да страхује од употребе српске војске, ма какво решење о Косову било донето. Од употребе силе страхују пре свега Срби на Космету, а затим и страни војници који ту чувају мир и чија је безбедност врло висок приоритет њихових влада. Одлука да се судбина Косова врати у врх евроатлантских приоритета донета је прошле године управо у часу када су западни медији јављали да косовски Албанци упозоравају своје западне пријатеље како ће, изостане ли независност, "радикални елементи отпочети интифаду, очистити преосталу српску популацију и пренети рат у Србију и Македонију..."