Морална обавеза за српске политичаре

Уврштавање Косова и Метохије у преамбулу новог устава Србије неће произвести никакве правне ефекте, слажу се правни стручњаци и процењују да се овим потезом највише рачунало на постизање извесних унутардржавних и донекле спољнополитичких ефеката.

Војин Димитријевић, професор међународног права на Правном факултету Универзитета "Унион" у Београду, подсећа да је и према постојећем уставу од 1990. године Косово и Метохија покрајина у саставу Србије и наглашава да је нови устав преко потребан због других ствари, пре свега због демократије и људских права.

– Преамбула је неоперативни део устава и више показује програмско опредељење политичара који га усвајају. Убацивање Косова у преамбулу срачунато је на стварање обавезе код политичара да се понашају у складу са тим да је Косово део Србије и да га сачувају као део територије. На то зато треба гледати као на свечану декларацију која политички и морално обавезује на даље понашање. Одредбе о територији државе налазе се у другим деловима устава – објашњава Димитријевић "унутрашње" ефекте овог потеза.

На међународном плану се, према његовом мишљењу, шаље порука да ће Србија увек сматрати Косово делом своје територије.

– Свет то може да прими к знању, али је друго питање да ли Србија има снаге да га натера и на нешто више од тога. Не верујем да ће ико ван Србије бити много импресиониран оним што смо написали – оцењује Димитријевић и додаје да је за ову ситуацију веома добро подсетити на пример послератне Немачке.

Савезна Република Немачка је, наиме, у свом Основном закону од 1949. констатовала да Немачка и даље постоји у целости, јер политичка елита није смела да се помири са чињеницом да постоји и Немачка Демократска Република (ДДР) под окриљем СССР. СР Немачка је, по тзв. Халштајновој доктрини, чак и кажњавала све земље које су ступале у дипломатске односе са ДДР, а међу тим државама нашла се и Југославија. На крају је, ипак, и СР Немачка, која је била много снажнија држава него што је Србија сада, морала да попусти и призна реалност и ДДР је примљена у УН.

– С пропашћу комунизма дошло је до уједињења обе Немачке. Разлика, у поређењу са Косовом, огледа се, међутим, у томе, што су и у СРН и у ДДР живели Немци – додаје Димитријевић.

И Милош Јовановић, истраживач-сарадник београдског Института за међународну политику и привреду, оцењује да се стављањем Косова у преамбулу новог устава само желело још једном поновити да Србија никада неће пристати на независност Космета.

– На тај начин се оспорава евентуална одлука о независности Косова, а свако оспоравање, ма колико се то некоме чинило безначајним, значи да то питање остаје отворено – каже Јовановић и додаје да у овом тренутку, "Влада Србије ради оно што може да ради влада једне слабе државе, као што је наша".

Ситуација би, можда, била другачија и стављање Косова у преамбулу новог устава би вероватно имало више значаја да је Србија попут Кине – да има више од милијарду становника, огромну територију са великим привредним потенцијалима и нуклеарно наоружање.

Управо због тога се са много озбиљније схвата оно што пише у преамбули кинеског устава – "Тајван је део свете територије Народне Републике Кине. Узвишена је дужност целог кинеског народа, укључујући и наше сународнике на Тајвану, да испуне велики задатак поновног уједињења отаџбине".

Слично Кинезима, и у Ирској је све до 1998. године и постизања мировног споразума са Великом Британијом, на снази био устав у чијем је другом члану писало да се "национална територија састоји од целог острва Ирске, његових острва и територијалних мора".

Пре осам година, међутим, Устав Републике Ирске је измењен. У његовом другом члану сада пише да је "право сваке особе рођене на острву Ирске, што укључује сва њена острва и мора, да буде део ирске нације", док се у следећем члану наводи да је "чврста воља ирске нације да уједини све људе који деле територију острва Ирске, са свим разликама у њиховим идентитетима и традицији, прихватајући да до уједињења Ирске може доћи једино на миран начин, демократски исказаним консензусом већина у обе области на острву".

Ипак, у свим поменутим примерима, државе су полагале право на територије на којима су већинско становништво чинили припадници исте нације, што са Косметом није случај.

--------------------------------------------------------------------------

Ко ће гласати за устав

Професор Војин Димитријевић не жели да се упушта у калкулације о томе да је уношење Косова и Метохије у преамбулу новог устава више срачунато на то да се повећа излазност на референдуму који је неопходан за доношење највишег правног акта Србије.

– Политичари, наиме, знају да је политичка енергија међу бирачима смањена, па би на овај начин можда желели да повећају број оних који ће гласати. Не знам, међутим, да ли ће да успеју, јер је Милошевић питање Косова већ једном злоупотребио, расписивањем референдума о учешћу страних представника у решавању косовског проблема, чије је одлуке сместа изневерио – каже Димитријевић.

Он додаје и да остају и многе ствари које треба објаснити другим актима – ко би гласао на том референдуму, да ли би и како гласали сви становници Косова, Албанци и неалбанци, и како утврдити колико их има, с обзиром на то да пописи нису рађени. Питање је, према његовом мишљењу, и да ли је Србија спремна да у уставу објасни шта значи синтагма "суштинска аутономија" у случају Косова и Метохије.

--------------------------------------------------------------------------

Везане руке

У тренутку када би Косово добило независност, Србија, практично, више ништа не би могла да учини у смислу да, евентуално, блокира његов улазак у међународне институције, оцењује Милош Јовановић из Института за међународну политику и привреду.

– Правно, за то не постоје никакве могућности. Остаје могућност лобирања, рецимо у УН. Али, ако већ не бисмо успели да блокирамо да Косова као независну државу признају друге земље, какве би нам уопште биле шансе да излобирамо да Косово не добије столицу у Уједињеним нацијама – каже Јовановић.

-------------------------------------------------------------------------

Устав што пре

Председник Владе Србије Војислав Коштуница и заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић оценили су јуче да је неопходно да се у најкраћем року реализује одлука Народне скупштине Србије о доношењу новог устава Србије, у којем би било потврђено да је покрајина Косово и Метохија саставни део територије Републике Србије.

У саопштењу Владе Србије наводи се да су Коштуница и Николић закључили да одлука парламента обавезује све државне институције и све парламентарне странке да дају пуни допринос да се одмах усагласи и заврши текст новог устава Србије. "То би омогућило правовремени и на праву заснован одговор државе Србије на могући покушај да се иде на наметање решења за Косово и Метохију", сагласили су се председник владе и заменик председника Српске радикалне странке.

У јучерашњем разговору посебно је наглашено да се, уз постојање добре политичке воље код свих парламентраних странака, нови устав Србије може донети у веома кратком року а истакнуто је и уверење да ће грађани Србије на референдуму убедљивом већином изгласали устав Србије.

(Танјуг)

--------------------------------------------------------------------------

Николић: И Русија за нови устав Србије

Томислав Николић јуче, после састанка са премијером Коштуницом, није желео да износи детаље о конкретним решењима. Николић за "Политику" каже да жели да се уздржи од коментара док не види текст устава на којем раде Хибер и Лончар. Он, међутим, додаје, да је у разговору са премијером Коштуницом рекао да СРС никако неће пристати да Војводина добије неки већи степен аутономије, од оног који има по садашњем уставу. Николић додаје: "Рекао сам Коштуници да не рачунају на нашу подршку за неку већу аутономију, јер не желимо да правимо неко ново Косово. Рекао сам, такође, да нећемо одступити од става да се убудуће председници општина бирају у локалним парламентима, уместо на непосредним изборима, јер је то једини начин да се заустави садашњи ’рат’ на локалном нивоу кроз непрекидне захтеве за опозив председника општина." Николић додаје да СРС остаје при ставу да председник Србије убудуће такође треба да буде биран у парламенту, јер је "то најдемократскији начин избора, а тако и Народна скупштина добија на значају, као једини државни орган који грађани бирају директно". Наш саговорник је, чини се, избегао да каже да ли је премијер сагласан са његовим ставовима, али истиче да постоје добре шансе да се дође до текста новог устава. Николић каже да је доношење новог устава, због Космета, најважнија ствар и да нико не сме да дозволи да тај посао не буде урађен.

Николић је јуче примио и руског амбасадора у Београду Александра Алексејева и, како каже, једна од тема био је наш нови устав. Николић додаје: "Амбасадор Алексејев ми је поновио ставове Русије о Космету и истакао да је у нашем интересу да што пре донесемо нови устав, који би Косово и Метохију дефинисао као саставни део Србије. Русија, за разлику од оних земаља које нам само испостављају захтеве, моли Србију да донесе устав што пре."
М. Ч.