Moralna obaveza za srpske političare

Uvrštavanje Kosova i Metohije u preambulu novog ustava Srbije neće proizvesti nikakve pravne efekte, slažu se pravni stručnjaci i procenjuju da se ovim potezom najviše računalo na postizanje izvesnih unutardržavnih i donekle spoljnopolitičkih efekata.

Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta "Union" u Beogradu, podseća da je i prema postojećem ustavu od 1990. godine Kosovo i Metohija pokrajina u sastavu Srbije i naglašava da je novi ustav preko potreban zbog drugih stvari, pre svega zbog demokratije i ljudskih prava.

– Preambula je neoperativni deo ustava i više pokazuje programsko opredeljenje političara koji ga usvajaju. Ubacivanje Kosova u preambulu sračunato je na stvaranje obaveze kod političara da se ponašaju u skladu sa tim da je Kosovo deo Srbije i da ga sačuvaju kao deo teritorije. Na to zato treba gledati kao na svečanu deklaraciju koja politički i moralno obavezuje na dalje ponašanje. Odredbe o teritoriji države nalaze se u drugim delovima ustava – objašnjava Dimitrijević "unutrašnje" efekte ovog poteza.

Na međunarodnom planu se, prema njegovom mišljenju, šalje poruka da će Srbija uvek smatrati Kosovo delom svoje teritorije.

– Svet to može da primi k znanju, ali je drugo pitanje da li Srbija ima snage da ga natera i na nešto više od toga. Ne verujem da će iko van Srbije biti mnogo impresioniran onim što smo napisali – ocenjuje Dimitrijević i dodaje da je za ovu situaciju veoma dobro podsetiti na primer posleratne Nemačke.

Savezna Republika Nemačka je, naime, u svom Osnovnom zakonu od 1949. konstatovala da Nemačka i dalje postoji u celosti, jer politička elita nije smela da se pomiri sa činjenicom da postoji i Nemačka Demokratska Republika (DDR) pod okriljem SSSR. SR Nemačka je, po tzv. Halštajnovoj doktrini, čak i kažnjavala sve zemlje koje su stupale u diplomatske odnose sa DDR, a među tim državama našla se i Jugoslavija. Na kraju je, ipak, i SR Nemačka, koja je bila mnogo snažnija država nego što je Srbija sada, morala da popusti i prizna realnost i DDR je primljena u UN.

– S propašću komunizma došlo je do ujedinjenja obe Nemačke. Razlika, u poređenju sa Kosovom, ogleda se, međutim, u tome, što su i u SRN i u DDR živeli Nemci – dodaje Dimitrijević.

I Miloš Jovanović, istraživač-saradnik beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ocenjuje da se stavljanjem Kosova u preambulu novog ustava samo želelo još jednom ponoviti da Srbija nikada neće pristati na nezavisnost Kosmeta.

– Na taj način se osporava eventualna odluka o nezavisnosti Kosova, a svako osporavanje, ma koliko se to nekome činilo beznačajnim, znači da to pitanje ostaje otvoreno – kaže Jovanović i dodaje da u ovom trenutku, "Vlada Srbije radi ono što može da radi vlada jedne slabe države, kao što je naša".

Situacija bi, možda, bila drugačija i stavljanje Kosova u preambulu novog ustava bi verovatno imalo više značaja da je Srbija poput Kine – da ima više od milijardu stanovnika, ogromnu teritoriju sa velikim privrednim potencijalima i nuklearno naoružanje.

Upravo zbog toga se sa mnogo ozbiljnije shvata ono što piše u preambuli kineskog ustava – "Tajvan je deo svete teritorije Narodne Republike Kine. Uzvišena je dužnost celog kineskog naroda, uključujući i naše sunarodnike na Tajvanu, da ispune veliki zadatak ponovnog ujedinjenja otadžbine".

Slično Kinezima, i u Irskoj je sve do 1998. godine i postizanja mirovnog sporazuma sa Velikom Britanijom, na snazi bio ustav u čijem je drugom članu pisalo da se "nacionalna teritorija sastoji od celog ostrva Irske, njegovih ostrva i teritorijalnih mora".

Pre osam godina, međutim, Ustav Republike Irske je izmenjen. U njegovom drugom članu sada piše da je "pravo svake osobe rođene na ostrvu Irske, što uključuje sva njena ostrva i mora, da bude deo irske nacije", dok se u sledećem članu navodi da je "čvrsta volja irske nacije da ujedini sve ljude koji dele teritoriju ostrva Irske, sa svim razlikama u njihovim identitetima i tradiciji, prihvatajući da do ujedinjenja Irske može doći jedino na miran način, demokratski iskazanim konsenzusom većina u obe oblasti na ostrvu".

Ipak, u svim pomenutim primerima, države su polagale pravo na teritorije na kojima su većinsko stanovništvo činili pripadnici iste nacije, što sa Kosmetom nije slučaj.

--------------------------------------------------------------------------

Ko će glasati za ustav

Profesor Vojin Dimitrijević ne želi da se upušta u kalkulacije o tome da je unošenje Kosova i Metohije u preambulu novog ustava više sračunato na to da se poveća izlaznost na referendumu koji je neophodan za donošenje najvišeg pravnog akta Srbije.

– Političari, naime, znaju da je politička energija među biračima smanjena, pa bi na ovaj način možda želeli da povećaju broj onih koji će glasati. Ne znam, međutim, da li će da uspeju, jer je Milošević pitanje Kosova već jednom zloupotrebio, raspisivanjem referenduma o učešću stranih predstavnika u rešavanju kosovskog problema, čije je odluke smesta izneverio – kaže Dimitrijević.

On dodaje i da ostaju i mnoge stvari koje treba objasniti drugim aktima – ko bi glasao na tom referendumu, da li bi i kako glasali svi stanovnici Kosova, Albanci i nealbanci, i kako utvrditi koliko ih ima, s obzirom na to da popisi nisu rađeni. Pitanje je, prema njegovom mišljenju, i da li je Srbija spremna da u ustavu objasni šta znači sintagma "suštinska autonomija" u slučaju Kosova i Metohije.

--------------------------------------------------------------------------

Vezane ruke

U trenutku kada bi Kosovo dobilo nezavisnost, Srbija, praktično, više ništa ne bi mogla da učini u smislu da, eventualno, blokira njegov ulazak u međunarodne institucije, ocenjuje Miloš Jovanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

– Pravno, za to ne postoje nikakve mogućnosti. Ostaje mogućnost lobiranja, recimo u UN. Ali, ako već ne bismo uspeli da blokiramo da Kosova kao nezavisnu državu priznaju druge zemlje, kakve bi nam uopšte bile šanse da izlobiramo da Kosovo ne dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama – kaže Jovanović.

-------------------------------------------------------------------------

Ustav što pre

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić ocenili su juče da je neophodno da se u najkraćem roku realizuje odluka Narodne skupštine Srbije o donošenju novog ustava Srbije, u kojem bi bilo potvrđeno da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Republike Srbije.

U saopštenju Vlade Srbije navodi se da su Koštunica i Nikolić zaključili da odluka parlamenta obavezuje sve državne institucije i sve parlamentarne stranke da daju puni doprinos da se odmah usaglasi i završi tekst novog ustava Srbije. "To bi omogućilo pravovremeni i na pravu zasnovan odgovor države Srbije na mogući pokušaj da se ide na nametanje rešenja za Kosovo i Metohiju", saglasili su se predsednik vlade i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke.

U jučerašnjem razgovoru posebno je naglašeno da se, uz postojanje dobre političke volje kod svih parlamentranih stranaka, novi ustav Srbije može doneti u veoma kratkom roku a istaknuto je i uverenje da će građani Srbije na referendumu ubedljivom većinom izglasali ustav Srbije.

(Tanjug)

--------------------------------------------------------------------------

Nikolić: I Rusija za novi ustav Srbije

Tomislav Nikolić juče, posle sastanka sa premijerom Koštunicom, nije želeo da iznosi detalje o konkretnim rešenjima. Nikolić za "Politiku" kaže da želi da se uzdrži od komentara dok ne vidi tekst ustava na kojem rade Hiber i Lončar. On, međutim, dodaje, da je u razgovoru sa premijerom Koštunicom rekao da SRS nikako neće pristati da Vojvodina dobije neki veći stepen autonomije, od onog koji ima po sadašnjem ustavu. Nikolić dodaje: "Rekao sam Koštunici da ne računaju na našu podršku za neku veću autonomiju, jer ne želimo da pravimo neko novo Kosovo. Rekao sam, takođe, da nećemo odstupiti od stava da se ubuduće predsednici opština biraju u lokalnim parlamentima, umesto na neposrednim izborima, jer je to jedini način da se zaustavi sadašnji ’rat’ na lokalnom nivou kroz neprekidne zahteve za opoziv predsednika opština." Nikolić dodaje da SRS ostaje pri stavu da predsednik Srbije ubuduće takođe treba da bude biran u parlamentu, jer je "to najdemokratskiji način izbora, a tako i Narodna skupština dobija na značaju, kao jedini državni organ koji građani biraju direktno". Naš sagovornik je, čini se, izbegao da kaže da li je premijer saglasan sa njegovim stavovima, ali ističe da postoje dobre šanse da se dođe do teksta novog ustava. Nikolić kaže da je donošenje novog ustava, zbog Kosmeta, najvažnija stvar i da niko ne sme da dozvoli da taj posao ne bude urađen.

Nikolić je juče primio i ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Aleksejeva i, kako kaže, jedna od tema bio je naš novi ustav. Nikolić dodaje: "Ambasador Aleksejev mi je ponovio stavove Rusije o Kosmetu i istakao da je u našem interesu da što pre donesemo novi ustav, koji bi Kosovo i Metohiju definisao kao sastavni deo Srbije. Rusija, za razliku od onih zemalja koje nam samo ispostavljaju zahteve, moli Srbiju da donese ustav što pre."
M. Č.