Испражњене хале испуњене уметношћу

На конто репутације „сиромашан, али секси” Берлин се попео на треће место у Европи по броју туриста који га посећују, одмах иза Лондона и Париза, а такав имиџ изградио је захваљујући огромном значају који придаје алтернативној уметности. Упућени кажу да би и Београд на том правцу могао да направи значајан пробој. Један од кључних потеза био би претварање некадашњих индустријских објеката, који сада зврје празни, у „инкубаторе” културе и уметности. Такво улагање би се исплатило кроз повећани број туриста.

За сада у том правцу нису направљени крупни кораци, али помака има: прошле године је у „Житомлину” на доњем Дорћолу организован Фестивал креативности и иновативности, под називом „Миксер”. Општа оцена је да је то била ефектна демонстрација пренамене иначе запуштених градских објеката.

– Све, ипак, зависи од ентузијазма и воље уметника, а да би се овај посао озбиљније радио на више места, потребно је да се оде корак даље и да се за потребе културе и уметности обезбеди стално коришћење неког објекта. Пренамену простора требало би стратешки планирати на нивоу града, тим пре што се ради о потенцијално уносном бизнису. Код нас је уврежено мишљење да од културе и уметности не може да се заради, а ја тврдим да те области могу бити и те како исплативе – сматра Маја Лалић, креативна директорка „Миксера”.

Једна од намера овог фестивала је и да не буде „усидрен”, већ да се програми сваке године одржавају на другој локацији, чиме би били афирмисани запуштени, малтене невидљиви градски простори. Али, тежи део посла је убедити власнике таквих објеката да их макар привремено уступе уметницима на коришћење.

– Када смо бирали локацију за одржавање „Миксер фестивала” имали смо идеју какав урбани оквир желимо да дамо планираном садржају. Са власником „Житомлина” смо успели да се договоримо, док нам са надлежнима у Луци Београд то није успело. Поента је да креативна група добије прилику да оплемени неки запуштени простор, а уколико успеју, у крајњој линији највише користи ће имати грађани – објашњава Лалићева.

Простори који се тренутно сматрају најизазовнијим за креативно оплемењивање су на доњем Дорћолу и у Савамали, посебно у Карађорђевој улици. Посебан драгуљ је такозвана Бетон хала, површине 3.000 квадратних метара. Право коришћења овог простора Врховни суд је крајем прошле године поново доделио граду Београду. Најављено је да ће ту „скућити” Олимпијски музеј, а Музеј наивне и маргиналне уметности из Јагодине би имао свој салон за представљање остварења домаћих и иностраних уметника. „Бетон хала” је, иначе, једини очувани објекат индустријске архитектуре из периода између два светска рата.

Недалеко од ове хале, у Улици браће Крсмановић, налази се један од најуспелијих примера пренамене индустријских објекта у простор за културу и уметност – Културни центар „Град”.

– На месту данашњег „Града” било је запуштено складиште „Центротекстила”. Идеја је потекла од организације „Културни фронт”, која промовише алтернативну културу. Знали смо какав простор тражимо, а остварење замисли нам је омогућила награда од 300.000 евра холандске фондације „Феликс меритис”, која је препознала наш креативни потенцијал. Тим новцем смо преуредили старо, запуштено здање и набавили неопходну опрему.  Радимо већ годину дана, а у перспективи, овај пројекат мора да постане самоодржив – објашњава Урош Раденковић, програмски менаџер у Културном центру „Град”.

До реализације замисли да неки објекат буде пренамењен, постоје два пута. Сами уметници могу да одаберу грађевину који сматрају одговарајућом и да се са том идејом обрате општини, а могуће је и да сама локална самоуправа направи списак подесних објеката, па да онда заинтересовани могу да „пикирју” један од њих.

Творци КЦ „Града” су знали да желе неко здање у том делу града, а за њихове идеје је имала слуха општина Савски венац. После преуређења и прилагођавања простора које је трајало око четири месеца, индустријско складиште је израсло у један од најпријатнијих градских простора. У току дана, то је ушушкано место за испијање кафе, уз могућност бесплатног приступа Интернету. Увече, „Град” се трансформише у простор за журке, концерте, али и научне и културне дебате и промоције.

Свест о огромном потенцијалу некадашњих индустријских објеката постоји и у Туристичкој организацији Београда, одакле најављују озбиљнији, систематичан приступ овој области.

Драган Вукотић

-----------------------------------------------------------

По узору на Њујорк

Њујорк се на светској мапи одавно, уз Берлин, позиционирао као град који негује „самониклу” културу, која се ствара ван институција. Обичај да се индустријске локације претварају у културне датира још из седамдесетих година прошлог века и посебно је препознатљив у кварту Сохо. Једна од најексклузивнијих њујоршких четврти била је у том периоду преплављена авангардним уметницима, а локалне власти су им омогућиле да ту остану и стварају, обезбедивши им добре услове за рад. Временом су у том делу Менхетна почели да ничу кафићи, ресторани, галерије, Сохо је постао синоним за место у којем свако прижељкује да живи, а цене станова узлетеле су до астрономских висина...

-----------------------------------------------------------

Анкета

Михаило Лујак, архитекта, асистент на Архитектонском факултету

Нису неопходна велика улагања

– Претварање напуштених индустријских хала у просторе чистије и финије намене попут културе или науке концепт је који се одавно примeњен у Западној Европи. У Бечу су светске архитекте попут Бориса Подреке и Жана Нувела силосе претворили у зграде са луксузним становима. Такве идеје су одличне и Беогрaд има потенцијал за то. Oбјекти у оквиру Старе Шећеране преко пута Аде Циганлије, бродоградилишта у Новом Београду и Старе електричне централе на Дорћолу одличне су за такву намену, јер су близу насеља и биле би доступне великом броју људи. Чак нису неопходне ни превелика улагања, већ се запуштени простори могу адаптирати и дати на коришћење уз приступачне надокнаде.

Гроздана Шишовић, архитекта „Reactstudio”

Премало простора за културу

– За културу у граду има премало простора и поздрављам стратегију која би атрактивне и неискоришћене просторе отворила за алтернативну уметност, атељее, позоришта. У њих се не мора уселити нека званична институција културе. Сређивање напуштених магацина и хала не захтева велике инвестиције. Видели смо колико је људи привукао „Миксер”. Многи нису ни знали да тако нешто постоји на само десетак минута од центра, поред реке. Иван Рашковић, председник Друштва архитеката Београда

Дунавска улица као ризница

– Немам примедбе на такве идеје. Малтене у свим индустријским зонама у граду могуће је празне објекте претворити у јавне. Привлачнији су они до којих се може доћи пешице, као што је то практично цела Дунавска улица. Али питање је да ли би такви простори могли у току читаве године да привуку посетиоце. То зависи од атрактивности програма и зато је боље да се повремено активирају а и посетиоци треба да се ужеле неке манифестације.