Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Будући лидер Кине

Будући лидер Кине
Илустрација Д. Стојановић

Кинески потпредседник Си Јинпинг (57) прошле недеље је именован на кључну војну функцију, што представља јасан знак да је на путу да постане будући кинески лидер. И то 99 одсто 2013. године, слажу се аналитичари.

Онај један одсто резервисан је за изненађења која се у Кини ретко догађају, бар када је реч о устаљеним сменама на политичкој сцени. Кинези планирају стратешке потезе далеко унапред, „иза паравана од бамбуса” – студиозно, стрпљиво и полако, као да се време мери шољама попијеног чаја.

Кинеска агенција Синхуа саопштила је да је Си Јинпинг именован за потпредседника Централне војне комисије на годишњем састанку Централног комитета КП Кине. Си већ дуго важи за изабраног наследника председника Ху Ђинтаоа (68), који ће, како се очекује, дати оставку на вођство у партији 2012. године, док му други председнички мандат истиче годину дана касније.

Кину деле две године од свеобухватних промена у руководству. На конгресу КП биће замењена већина од девет чланова Сталног комитета Политбироа, у коме се налази центар политичке моћи.

Именовање Сија у војну комисију сматра се неопходном припремом за највишу функцију у држави. Међу аналитичарима преовлађује оцена да је, од стварања НР Кине 1949, детаљно испланирана још једна мирна смена на кинеском политичком врху.

Војна комисија ЦК КП Кине – или Централна војна комисија, како се понекад назива – специфична је институција и потиче из времена кинеске оружане револуције. Образована је 1927. године и њен први председник био је Џоу Енлај. Касније, место председника било је резервисано за Мао Цедунга у складу с његовим револуционарним уверењем да „власт излази из пушчане цеви”, односно да је КП та која командује армијом.

А личност из Партије која командује оружаним снагама обликује армијску идеологију, морал, патриотску свест и бојну готовост. То може да чини само особа која ужива велики углед међу хиљадама генерала и два и по милиона кинеских професионалних војника.

У новије време то су могли да буду Денг Сјаопинг, Ђијанг Цемин и Ху Ђинтао. А ускоро – Си Јинпинг. Преузимајући нову војну функцију Си, разуме се, јача своју укупну позицију на власти и спрема се да постане кинески председник и врховни командант.

Прва брига Си Јинпинга биће да очува већ стечен, и у свету у великој мери прихваћен, мирољубиви имиџ Кине. Он, истовремено, треба да модернизује кинеску армију, не будећи подозрење САД, глобалне суперсиле у којој још постоје старе хладноратовске идеолошке предрасуде у односу на Кину.

Си Јинпинг је рођени Пекинжанин и има политички педигре. Његов отац Си Џонгсун био је један од оснивача КП Кине. Налазио се на црном списку током Културне револуције (1966–1976) пре него што се вратио на политичку сцену залажући се за реформе у Кини.

Си је докторирао права на престижном пекиншком универзитету Ћинхуа. Политичку каријеру започео је у провинцији Фуџијан, наставио у Ђеђијангу, а круну успеха постигао је у космополитском Шангају као партијски шеф и борац против корупције. Био је и главни менаџер Олимпијаде у Пекингу 2008. године, када је Кина представљена свету у блештавом светлу.

Ожењен је познатом оперском дивом Пенг Лијуан, која уједно важи за једну од најлепших Кинескиња. Пенг је досад била далеко популарнија од Сија и тако ће сигурно остати још три године.

Једном приликом Си је изјавио да успешан политичар мора да буде двосмислен до савршенства. За успех на политичкој сцени, тврди, „неопходна је одлучност, усредсређеност на конкретне ствари, смелост у доношењу одлука и стрпљење, стрпљење, стрпљење...”

Ономе ко зна да чека, време отвара врата, гласи стара кинеска изрека. Потпредседнику Кине Си Јинпингу врата су управо одшкринута.

Петар Мићковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.