Историјска реформа ММФ-а

Кјенгџу - Водеће земље у развоју : Кина, Индија, Саудијска Арабија, Русија и Бразил издејствовале су јуче, на самиту министара финансија Г20 у Јужној Кореји, историјску реформу Извршног одбора ММФ-а, којом добијају далеко веће право гласа него пре глобалне кризе.

„Реч је о најзначајнијој реформи која је икада усвојена када је реч о управљању Међународним монетарним фондом. Реч је о генералном ремонту устројства управљања Фондом ”, оценио је Доминик Штрос-Кан, извршни директор Бретон Вудс институције.

Реформа руковођења ММФ-а, представља преуређење глобалног економског поретка који је успостављен приликом оснивања ММФ-а, после Другог светског рата, оцењују агенције.

По споразуму постигнутом у Кјенгџуу, више од шест одсто гласачког права у ММФ-у биће преусмерено земљама са динамичним привредним развојем. Кина на пример, по новом договору из Јужне Кореје, постаје трећа највећа чланица Фонда са ( 187 држава чланица), претекавши Немачку, Француску и Велику Британију на скали гласачког утицаја у ММФ-у. Индија се успела на осмо, Русија на девето док је Бразил постао 10 по снази гласова у Извршном одбору, преноси „Хиндустантајмс”. Четири земље, познатије под акронимом БРИК сада држе 14,18 одсто удела у квотама ММФ,а ( САД има 17,67 одсто).

После историјског договора , који Ројтерс назива „изненађујућим”, земље у развоју освојиле су 42,29 одсто удела у квотама ММФ-а.

„Ово је дуго очекивана реформа, која исказује реални отклон баланса моћи од индустријских , ка земљама у развоју ”, истакла је француска министарка финансија Кристин Лагард.

У рокади гласачких права у Извршном одбору ММФ-а, Европа је највећи „губитник”. САД су наиме месецима вршиле притисак на ЕУ да уступи део од својих данашњих осам-девет места у Извршном одбору у корист земаља које су из глобалне еконмске кризе изашле привредно и финансијски јаче. Авај, захтев Вашингтона наишао је на оштар отпору у „бриселској фамилији”. Пошто ни јуче САД и ЕУ нису успеле да се одговоре која ће од европских држава напустити фотељу у Извршном одбору, групација Г7 је заједно са Бразилом, Русијом, Индијом и Кином постигла договор о томе.

По новом, ЕУ ће ће у било које време уступити две од својих фотеља у Извршном одбору ММФ-а који ће и даље- противно жељама САД- имати 24 места. Без фотеља у Извршном одобору највероватније ће остати Белгија и Холандија, нагађа индијска штампа.

Измена глобалног односа снага развијених и земаља у развоју огледаће се – по договору који највероватније почетком новембра стиже пред административни савет ММФ- а, и  у начину избора извршних директора те институције. До сада, САД, Јапан, немачка, Француска и Велика Британија не само што су имале своје фотеље у Извршном одбору, већ им је било омогућено да постављају своје извршне директоре. По јучерашњем споразуму, извршни директори бираће се гласањем целокупног Извршног одбора у коме Кина, Русија и Саудијска Арабија сада такође имају своје место. Остатак чланства подељен је у изборне јединице које бирају извршног представника за ту групу као целину. У Извршном одбору ММФ-а, иначе САД је и даље задржала право вета.

Историјски споразум о реформама устројства управљања у Извршном одбору ММФ-а изазвао је изненађење посматрача будући да се није очекивао пре самита лидера Г20 идућег месеца у Јужној Кореји.

Договором у Кјенгџуу предвиђено је и удвостручење капитала ММФ-а, који сада износи око 340 милијарди долара.

У међувремену, учесници министарског самита Г20 договорили су се –противно захтеву САД-а да успоставе систем валутних курсева који ће бити заснован на тржишним принципима, уз препоруку развијеним економијама да буду обазривије када је реч о прекомерним колебањима валутних течајева.