Istorijska reforma MMF-a

Kjengdžu - Vodeće zemlje u razvoju : Kina, Indija, Saudijska Arabija, Rusija i Brazil izdejstvovale su juče, na samitu ministara finansija G20 u Južnoj Koreji, istorijsku reformu Izvršnog odbora MMF-a, kojom dobijaju daleko veće pravo glasa nego pre globalne krize.

„Reč je o najznačajnijoj reformi koja je ikada usvojena kada je reč o upravljanju Međunarodnim monetarnim fondom. Reč je o generalnom remontu ustrojstva upravljanja Fondom ”, ocenio je Dominik Štros-Kan, izvršni direktor Breton Vuds institucije.

Reforma rukovođenja MMF-a, predstavlja preuređenje globalnog ekonomskog poretka koji je uspostavljen prilikom osnivanja MMF-a, posle Drugog svetskog rata, ocenjuju agencije.

Po sporazumu postignutom u Kjengdžuu, više od šest odsto glasačkog prava u MMF-u biće preusmereno zemljama sa dinamičnim privrednim razvojem. Kina na primer, po novom dogovoru iz Južne Koreje, postaje treća najveća članica Fonda sa ( 187 država članica), pretekavši Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju na skali glasačkog uticaja u MMF-u. Indija se uspela na osmo, Rusija na deveto dok je Brazil postao 10 po snazi glasova u Izvršnom odboru, prenosi „Hindustantajms”. Četiri zemlje, poznatije pod akronimom BRIK sada drže 14,18 odsto udela u kvotama MMF,a ( SAD ima 17,67 odsto).

Posle istorijskog dogovora , koji Rojters naziva „iznenađujućim”, zemlje u razvoju osvojile su 42,29 odsto udela u kvotama MMF-a.

„Ovo je dugo očekivana reforma, koja iskazuje realni otklon balansa moći od industrijskih , ka zemljama u razvoju ”, istakla je francuska ministarka finansija Kristin Lagard.

U rokadi glasačkih prava u Izvršnom odboru MMF-a, Evropa je najveći „gubitnik”. SAD su naime mesecima vršile pritisak na EU da ustupi deo od svojih današnjih osam-devet mesta u Izvršnom odboru u korist zemalja koje su iz globalne ekonmske krize izašle privredno i finansijski jače. Avaj, zahtev Vašingtona naišao je na oštar otporu u „briselskoj familiji”. Pošto ni juče SAD i EU nisu uspele da se odgovore koja će od evropskih država napustiti fotelju u Izvršnom odboru, grupacija G7 je zajedno sa Brazilom, Rusijom, Indijom i Kinom postigla dogovor o tome.

Po novom, EU će će u bilo koje vreme ustupiti dve od svojih fotelja u Izvršnom odboru MMF-a koji će i dalje- protivno željama SAD- imati 24 mesta. Bez fotelja u Izvršnom odoboru najverovatnije će ostati Belgija i Holandija, nagađa indijska štampa.

Izmena globalnog odnosa snaga razvijenih i zemalja u razvoju ogledaće se – po dogovoru koji najverovatnije početkom novembra stiže pred administrativni savet MMF- a, i  u načinu izbora izvršnih direktora te institucije. Do sada, SAD, Japan, nemačka, Francuska i Velika Britanija ne samo što su imale svoje fotelje u Izvršnom odboru, već im je bilo omogućeno da postavljaju svoje izvršne direktore. Po jučerašnjem sporazumu, izvršni direktori biraće se glasanjem celokupnog Izvršnog odbora u kome Kina, Rusija i Saudijska Arabija sada takođe imaju svoje mesto. Ostatak članstva podeljen je u izborne jedinice koje biraju izvršnog predstavnika za tu grupu kao celinu. U Izvršnom odboru MMF-a, inače SAD je i dalje zadržala pravo veta.

Istorijski sporazum o reformama ustrojstva upravljanja u Izvršnom odboru MMF-a izazvao je iznenađenje posmatrača budući da se nije očekivao pre samita lidera G20 idućeg meseca u Južnoj Koreji.

Dogovorom u Kjengdžuu predviđeno je i udvostručenje kapitala MMF-a, koji sada iznosi oko 340 milijardi dolara.

U međuvremenu, učesnici ministarskog samita G20 dogovorili su se –protivno zahtevu SAD-a da uspostave sistem valutnih kurseva koji će biti zasnovan na tržišnim principima, uz preporuku razvijenim ekonomijama da budu obazrivije kada je reč o prekomernim kolebanjima valutnih tečajeva.