Новинарски Џемс Бонд против Америке

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 24. октобра – Досад највећи тријумф организације која је носилац неколико престижних медијских награда и досад највеће цурење војних тајни у историји, изазвали су и званичну реакцију Пентагона. Џеф Морел, секретара за штампу Департмента одбране осудио је „Викиликс” због „подстицања појединаца да крше закон и одају тајна документа” и због „каваљерског стављања на увид тих тајних информација целом свету, укључујући и нашим непријатељима”.

У изјави се још каже да овај поступак „наставља да угрожава животе наших и војника коалиционих партнера као и Ирачана и Авганистанаца који раде с нама”. Због тога је „једини одговорни курс у овом моменту да ’Викиликс’ врати украдени материјал и што је пре могуће избрише га са својих веб сајтова”.

Иако се у саопштењу каже да процурела документа представљају почетне, првобитне извештаје и запажања тактичких јединица са лица места, „који не говоре целу причу” и да, пошто су ти догађаји већ „забележени у новинским извештајима, књигама и филмовима не пружају ново разумевање ирачке прошлости”.

Важан елеменат у реакцији Пентагона на обелодањивање тачно 391.839 докумената са ознаком строге поверљивости, јесте да упркос „познатом” у њима, „ми знамо да ће наши непријатељи у њима трагати за информацијама како ми функционишемо, култивишемо изворе и реагујемо у борбеним ситуацијама, па чак и могућностима наше опреме”, што, како се закључује, повећава могућност да амерички војници буду убијени.

Оцена америчких медија је међутим да је обелодањивање ирачке ратне архиве ипак додатно осветлило и по први пут детаљно документавало ратни хаос у Ираку, нарочито у његовим први годинама, а пре свега ангажман „предузимача”, приватних компанија које су у многим ратним активностима заменили званичну војску, која једина има законско праву на употребу силе, односно да у рату убија.

Изнете су наиме и многе епизоде за које се досад није знало, а пре свега убијање ирачких (па и страних) цивила без икаквих последица. Отуда је цела афера, за коју је заслужан један 22-годишњи разочарани војник који је у Багдаду имао приступ саобраћају докумената кроз заштићену војну рачунарску мрежу и то педантно и непримећено копирао, непријатна како за репутацију Америке која другима држи лекције из ратног права и ратног морала, тако и за неке њене савезнике (Велику Британију пре свега). Афера поново актуелизује питање покретања рата са лажним поводом, који је једну диктатуру претворио у нешто много горе: крвави хаос, увукавши Ирак и у секташки грађански рат.

Тачно је међутим да већину документа чине први, непосредни извештаји са лица места: свако оклопно возило америчке војске опремљен је наиме компјутером који је повезан са централом, тако да команданти тактичких јединица одмах после неке акције или увиђаја састављају и шаљу извештај о догађају и првим сазнањима о њему. Реч је заиста о „сировом” материјалу, али баш зато и непосредном увиду у ратну конфузију.

Рефлектори америчких медија су овим поводом, разумљиво, уперени и ка „Викиликсу” и њеном првом човеку, Џулијану Асанџеу. „Викиликс” је досада неколико пута стала „на жуљ” Пентагону. Први пут када је, у пролеће ове године, објавила снимак како се из америчког хеликоптера убијају двојица новинара Ројтерса, упркос јасним ознакама да су на свом послу. Потом, у јулу, објављено је више од 70.000 докумената који на сличан начин као и ови ирачки, пружају непосредан увид у америчке операције у Авганистану.

Новинар „Њујорк тајмса” је у суботу разговарао са Асанџеом, директором операције „Викиликса”, који се, пошто му је ускраћена боравишна дозвола у Шведској, привремено настанио у Лондону, где му аустралијски пасош омогућава да остане шест месеци.

Помињан и као „Џемс Бонд новинарства”, Асанџе на питање да ли се „свети Америци”, одговара да је „Америка у све већој мери милитаризовано друштво и претња демократији”.

„Уосталом, ми смо нападнути од стране Америке и сатерани смо у позицију да морамо да се бранимо”, додаје Асанџе, који је, према овдашњим медијима, у Шведској под истрагом због силовања (од чега се брани објашњењем да је то „америчка ујдурма”), као и да га сарадници напуштају због егоцентричности и кршења неких принципа на основу којих је „Викиликс” крајем 2006. основана.

Реч је о међународној организацији која није повезана са „Викимедија” фондацијом (која је иза пројекта популарне интернет енциклопедије „Википедија”). „Викиликс” је као своју мисију најавила објављивање тајних докумената о злоупотребама власти, корупцији и другим званичним тајнама, уз очување анонимности извора. Досад је објавила многе ствари које су оцењене истинским новинарским подвизима, због којих је добила медијске награде лондонског „Економиста” и „Амнести интернешенела”.

Објављивање докумената о америчком рату у Авганистану покренуло је међутим и прву озбиљну контроверзу о етици „Викиликса”, односно Асанџеа, коме сарадници замерају што о свему одлучује сам, не уважавајући примедбе и мишљења других. У авганистанском досијеу нису наиме избрисана имена локалних доушника НАТО снага, које су талибани одмах ставили на своје потернице и листе за одстрел. Асанџе је ово међутим хладно описао као „колатералну штету”.

Помиње се, засад без званичне потврде, да је Обамина администрација наводно тражила од Британије, Немачке, Аустралије и других, да Џулијана Асанџеа кривично гоне. Потврђено је међутим да Пентагон и Еф-Би-Ај разматрају могућност да му се суди због „подстицања на крађу државне имовине” и сигурно је да би, ако којим случајем крочи на америчко тло, одмах био ухапшен.