Novinarski Džems Bond protiv Amerike

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 24. oktobra – Dosad najveći trijumf organizacije koja je nosilac nekoliko prestižnih medijskih nagrada i dosad najveće curenje vojnih tajni u istoriji, izazvali su i zvaničnu reakciju Pentagona. Džef Morel, sekretara za štampu Departmenta odbrane osudio je „Vikiliks” zbog „podsticanja pojedinaca da krše zakon i odaju tajna dokumenta” i zbog „kavaljerskog stavljanja na uvid tih tajnih informacija celom svetu, uključujući i našim neprijateljima”.

U izjavi se još kaže da ovaj postupak „nastavlja da ugrožava živote naših i vojnika koalicionih partnera kao i Iračana i Avganistanaca koji rade s nama”. Zbog toga je „jedini odgovorni kurs u ovom momentu da ’Vikiliks’ vrati ukradeni materijal i što je pre moguće izbriše ga sa svojih veb sajtova”.

Iako se u saopštenju kaže da procurela dokumenta predstavljaju početne, prvobitne izveštaje i zapažanja taktičkih jedinica sa lica mesta, „koji ne govore celu priču” i da, pošto su ti događaji već „zabeleženi u novinskim izveštajima, knjigama i filmovima ne pružaju novo razumevanje iračke prošlosti”.

Važan elemenat u reakciji Pentagona na obelodanjivanje tačno 391.839 dokumenata sa oznakom stroge poverljivosti, jeste da uprkos „poznatom” u njima, „mi znamo da će naši neprijatelji u njima tragati za informacijama kako mi funkcionišemo, kultivišemo izvore i reagujemo u borbenim situacijama, pa čak i mogućnostima naše opreme”, što, kako se zaključuje, povećava mogućnost da američki vojnici budu ubijeni.

Ocena američkih medija je međutim da je obelodanjivanje iračke ratne arhive ipak dodatno osvetlilo i po prvi put detaljno dokumentavalo ratni haos u Iraku, naročito u njegovim prvi godinama, a pre svega angažman „preduzimača”, privatnih kompanija koje su u mnogim ratnim aktivnostima zamenili zvaničnu vojsku, koja jedina ima zakonsko pravu na upotrebu sile, odnosno da u ratu ubija.

Iznete su naime i mnoge epizode za koje se dosad nije znalo, a pre svega ubijanje iračkih (pa i stranih) civila bez ikakvih posledica. Otuda je cela afera, za koju je zaslužan jedan 22-godišnji razočarani vojnik koji je u Bagdadu imao pristup saobraćaju dokumenata kroz zaštićenu vojnu računarsku mrežu i to pedantno i neprimećeno kopirao, neprijatna kako za reputaciju Amerike koja drugima drži lekcije iz ratnog prava i ratnog morala, tako i za neke njene saveznike (Veliku Britaniju pre svega). Afera ponovo aktuelizuje pitanje pokretanja rata sa lažnim povodom, koji je jednu diktaturu pretvorio u nešto mnogo gore: krvavi haos, uvukavši Irak i u sektaški građanski rat.

Tačno je međutim da većinu dokumenta čine prvi, neposredni izveštaji sa lica mesta: svako oklopno vozilo američke vojske opremljen je naime kompjuterom koji je povezan sa centralom, tako da komandanti taktičkih jedinica odmah posle neke akcije ili uviđaja sastavljaju i šalju izveštaj o događaju i prvim saznanjima o njemu. Reč je zaista o „sirovom” materijalu, ali baš zato i neposrednom uvidu u ratnu konfuziju.

Reflektori američkih medija su ovim povodom, razumljivo, upereni i ka „Vikiliksu” i njenom prvom čoveku, Džulijanu Asandžeu. „Vikiliks” je dosada nekoliko puta stala „na žulj” Pentagonu. Prvi put kada je, u proleće ove godine, objavila snimak kako se iz američkog helikoptera ubijaju dvojica novinara Rojtersa, uprkos jasnim oznakama da su na svom poslu. Potom, u julu, objavljeno je više od 70.000 dokumenata koji na sličan način kao i ovi irački, pružaju neposredan uvid u američke operacije u Avganistanu.

Novinar „Njujork tajmsa” je u subotu razgovarao sa Asandžeom, direktorom operacije „Vikiliksa”, koji se, pošto mu je uskraćena boravišna dozvola u Švedskoj, privremeno nastanio u Londonu, gde mu australijski pasoš omogućava da ostane šest meseci.

Pominjan i kao „Džems Bond novinarstva”, Asandže na pitanje da li se „sveti Americi”, odgovara da je „Amerika u sve većoj meri militarizovano društvo i pretnja demokratiji”.

„Uostalom, mi smo napadnuti od strane Amerike i saterani smo u poziciju da moramo da se branimo”, dodaje Asandže, koji je, prema ovdašnjim medijima, u Švedskoj pod istragom zbog silovanja (od čega se brani objašnjenjem da je to „američka ujdurma”), kao i da ga saradnici napuštaju zbog egocentričnosti i kršenja nekih principa na osnovu kojih je „Vikiliks” krajem 2006. osnovana.

Reč je o međunarodnoj organizaciji koja nije povezana sa „Vikimedija” fondacijom (koja je iza projekta popularne internet enciklopedije „Vikipedija”). „Vikiliks” je kao svoju misiju najavila objavljivanje tajnih dokumenata o zloupotrebama vlasti, korupciji i drugim zvaničnim tajnama, uz očuvanje anonimnosti izvora. Dosad je objavila mnoge stvari koje su ocenjene istinskim novinarskim podvizima, zbog kojih je dobila medijske nagrade londonskog „Ekonomista” i „Amnesti internešenela”.

Objavljivanje dokumenata o američkom ratu u Avganistanu pokrenulo je međutim i prvu ozbiljnu kontroverzu o etici „Vikiliksa”, odnosno Asandžea, kome saradnici zameraju što o svemu odlučuje sam, ne uvažavajući primedbe i mišljenja drugih. U avganistanskom dosijeu nisu naime izbrisana imena lokalnih doušnika NATO snaga, koje su talibani odmah stavili na svoje poternice i liste za odstrel. Asandže je ovo međutim hladno opisao kao „kolateralnu štetu”.

Pominje se, zasad bez zvanične potvrde, da je Obamina administracija navodno tražila od Britanije, Nemačke, Australije i drugih, da Džulijana Asandžea krivično gone. Potvrđeno je međutim da Pentagon i Ef-Bi-Aj razmatraju mogućnost da mu se sudi zbog „podsticanja na krađu državne imovine” i sigurno je da bi, ako kojim slučajem kroči na američko tlo, odmah bio uhapšen.