Шта могу Срби у парламенту Косова

Ако на предстојеће ванредне изборе за косовски парламент изађе 10.000 Срба, српске листе требало би да добију 13 мандата – 10 које им гарантује устав Косова и остало преласком цензуса од три одсто. Судећи по претходна два изборна циклуса, 2004. године, када је изашло мање од 2.000 Срба, и 2007, када их није било ни 1.000 на биралиштима, српске странке које желе да учествују на овим изборима тај број могу само да сањају. Наравно, ситуација ће бити другачија ако власти у Београду подстакну Србе да изађу на изборе, а неки познаваоци косовских прилика сматрају да ће се и без позива Београда Срби с централног Косова одазвати у већем броју него до сада. 

Душан Јањић, координатор Нове социјалдемократије, који се дуго бави косовском проблематиком, оцењује да би српске листе, и ако изађу нејединствено, могле да освоје више мандата него до сада.

„Када је била једна листа коалиције ’Повратак’ 2001. године освојена су 22 места. Што буде више листа биће мање места за Србе у парламенту, вероватно од 15 до 20, јер ће се многи наћи испод цензуса. Тај цензус је сада јако тешко прећи, с обзиром на то да број Срба на Косову и оних који су уписани у бирачкe списковe није исти. Зато је важно да држава мотивише Србе да иду с једном листом. Тада би Срби били други по снази. То значи да би они одлучивали ко је на власти. Или да би принудили албанске странке да се све организују да би избегли Србе, а то опет има врло јасне поруке и за међународну заједницу и за Албанце и за Србе”, истиче Јањић.

Предстојећи избори које организује Приштина поново уносе збрку у иначе конфузну српску заједницу, која ишчекује да ли ће Београд дати зелено светло за учешће или ће предложити бојкот. Слична предизборна ситуација се понавља пуних девет година, почев од 2001. када је по подацима Приштине и међународне заједнице забележена излазност од око 40.000 Срба, с тим што је на сваке наредне изборе излазило све мање припадника српске заједнице.

Ранђел Нојкић, који на предстојеће изборе излази као представник СПО-a, и који је раније био присутан у косовским институцијама, наводи да је на основу досадашње изборне праксе утврђено да је за један посланички мандат потребно око три хиљаде гласова. Косовски парламент има 120 места, од којих је 20 резервисано за Србе и остале мањинске заједнице, макар изашао само по један њихов бирач.

„У косовском парламенту је у расправи закон о изборима и тек ће се видети колико је гласова потребно за једно посланичко место. Непознаница је колико ће људи бити на биралиштима, тако да ће се и тај изборни праг вероватно померати, а све у складу са пропозицијама које закон буде наложио”, каже Нојкић и додаје да годинама српски парламентарци у косовској скупштини нису могли много да ураде због тога што постојећи механизам заштите није довољан.

Наиме, Закон за заједнице не даје гаранције, јер осим што су српски парламентарци скоро увек били прегласани, имајући у виду да је готово сто посланика из редова албанске заједнице, подршку никада нису добили од колега из мањинских заједница. По речима Нојкића, довољан је био само један глас, односно подршка, било да је реч о припаднику горанске, ромске, ашкалијске, бошњачке било турске заједнице, па да се неки закон оспори.

„Сви парламентарци из редова мањинских заједница окретали су се Албанцима. Није се десило да су нам икада помогли. Тако смо били принуђени да се окренемо међународној заједници и уз њихову помоћ и ангажман решимо проблем. Тако смо успели да оспоримо Закон о језику, Закон о верском и културном наслеђу… Али најбитније је да смо давали иницијативе и предлоге, што се не би догодило да нас није било у парламенту”, истиче он наводећи да ће Срби тражити да се Закон за заједнице измени, а као могуће решење предложиће им законе који су на снази у Белгији, Македонији или, рецимо, Босни и Херцеговини.

И Душан Јањић сматра да Срби, ако не учествују на изборима, не могу ништа да добију. Како каже, оно на шта се своде сви разлози против учешћа – да излазак на изборе легитимише независност Косова – потпуно је бесмислен аргумент после заједничке резолуције Београда и ЕУ.

„Дакле, учешће на косовским изборима је однос према реалности, а реалност је да косовски парламент постоји и да је косовски буџет могући важан извор финансирања опстанка и развоја српске заједнице. Поред тога, важно је за Србију да има Србе у косовским институцијама – да зна шта се дешава, шта се спрема”, додаје он.

На питање шта реално у косовском парламенту могу да ураде макар и 22 српска посланика, Јањић каже да је њихов број важан, али да је важно и колико грађана је гласало за некога. И ту је проблем српских странака које ће изаћи на изборе – ако за њих гласа већина српске заједнице онда свако мора да их респектује, а ако гласа мали број Срба, па они уђу по заштитној квоти, онда немају никакву снагу.

----------------------------------------------

Утицати на попис

Душан Јањић истиче колико је битно да Срби имају приступ косовским институцијама на примеру предстојећег пописа. „У априлу иде попис становништва Косова и српске власти нису ништа протестовале против тога. Буквално, ко не борави на Косову дуже од 12 месеци неће бити пописан. После тог пописа вероватно ћемо имати број од 60.000 до 70.000 Срба на Косову, што ће онда да доведе у питање и механизме њихове заштите. Ако су у парламенту можда могу да утичу и на правила пописа, па да се упишу и они који су привремено исељени”, наводи Јањић.