Геронтолошки дом као своја кућа

Суботица – У Геронтолошком центру ускоро ће расписати јавну набавку за црни хлеб јер је међу 680 корисника дома за старије суграђане превладао став да би им понекад осим белог пријао и црни хлеб. За главног кувара имају и предлог да им чешће спрема познати бачки специјалитет – тесто са маком.

– Са аспекта наших трошкова изаћи у сусрет жељама корисника је минимална разлика. Али у осећају да нису пасивни примаоци услуга, већ њихови директни креатори јесте оно што се овде доживљава као квалитет живота – каже у разговору за „Политику“ Ненад Иванишевић, директор Геронтолошког центра у Суботици.

Станари у три дома и у згради заштићеног становања тек су део популације старијих Суботичана о којима брине Геронтолошки центар, јер њихова рука помоћи досеже бар до пет хиљада суграђана. Још 1971. године овде је започет програм отворене неге који је подразумевао дневни обилазак и помоћ у кући особа које за тим имају потребу, а три године касније отворен је први геронтолошки клуб. Били су то и у ондашњој Југославији пионирски кораци, а суботички Геронтолошки центар је и четири деценије касније остао водећа установа у нашој земљи када је у питању брига о старима. Због тога је 2007. године одређен као пилот установа за стандарде у овој области.

– Европски тренд је да се услуга пружа тамо где се налази корисник, а то је и наша пракса већ деценијама. Уз помоћ конкурса за јавне радове, успели смо и да негу и помоћ у кући проширимо на свих 36 приградских месних заједница. У свакој сада имамо медицинску сестру и спремача и тако смо упослили 52 људи. Оно што је битно јесте то да наша помоћ на тај начин стиже до последњег атара ове општине – истиче Иванишевић.

До сада је у Суботици отворено осам геронтолошких клубова, од тога два у приградским месним заједницама Нови Жедник и Бајмок, а у плану је њихово отварање и у насељима Чантавир, Мала Босна, Ђурђин и Палић.

– У Жеднику ниједан пензионер не изађе из куће а да не сврати у клуб на кафу за симболичних пет динара, и ту је место где се они виде са пријатељима, поразговарају, али и где домаћица клуба сазна да ли је неком у том месту потребна помоћ. Често је тешко људе који су цео живот провели у својој кући, у свом познатом окружењу, „преместити“ у Геронтолошки дом макар ми сматрали да ће ту имати најбољу негу. Људима је увек најбоље у њиховим кућама, и због тога са овим програмом неге и помоћи у кући, који обухвата све послове које наш корисник тражи, од кувања, спремања, набавке до давања инјекција, ми одлажемо његов одлазак у дом – објашњава Иванишевић.

Тако је, након недавног обиласка 11 геронтолошких центара у Србији, др Зорица Мршевић, заменик републичког омбудсмана, закључила да се овде остварује знатно виши стандард смештаја старијих особа, те да је пример правилног и савесног рада и бриге за старије суграђане, који се огледа од недискриминативног пријема свих категорија корисника до ванинституционалних услуга.

Примећује се, међутим, појава коју нису очекивали, што су ближи корисницима и што је више клубова, све је више захтева за смештај у геронтолошке домове. Иванишевић каже да то објашњавају чињеницом да су кроз овај приступ, али и посебном обуком кроз коју је прошло свих 320 запослених, применили најбоља искуства развијених земаља – да контакт са државном службом или установом не сме да буде стрес за корисника.

У геронтолошким домовима и клубовима корисници добијају читав низ услуга, од високог нивоа здравствене заштите, рехабилитације, до фризера, педикира, али и могућност да се ангажују у некој од чак 25 техника у радној терапији. Сваког понедељка станари дома имају састанак са особљем на коме износе своје сугестије.

– Није необично да градови који желе да привуку инвеститоре као градови добри за живот дају проспект вртића и геронтолошких домова. То су институције које могу једну породицу да определе да изабере неку средину за живот. Јер, наш задатак јесте да бринемо о онима који то више сами не могу, али ми не само што тако помажемо њима, већ и читавој породици – тврди Иванишевић.

Александра Исаков