Gerontološki dom kao svoja kuća

Subotica – U Gerontološkom centru uskoro će raspisati javnu nabavku za crni hleb jer je među 680 korisnika doma za starije sugrađane prevladao stav da bi im ponekad osim belog prijao i crni hleb. Za glavnog kuvara imaju i predlog da im češće sprema poznati bački specijalitet – testo sa makom.

– Sa aspekta naših troškova izaći u susret željama korisnika je minimalna razlika. Ali u osećaju da nisu pasivni primaoci usluga, već njihovi direktni kreatori jeste ono što se ovde doživljava kao kvalitet života – kaže u razgovoru za „Politiku“ Nenad Ivanišević, direktor Gerontološkog centra u Subotici.

Stanari u tri doma i u zgradi zaštićenog stanovanja tek su deo populacije starijih Subotičana o kojima brine Gerontološki centar, jer njihova ruka pomoći doseže bar do pet hiljada sugrađana. Još 1971. godine ovde je započet program otvorene nege koji je podrazumevao dnevni obilazak i pomoć u kući osoba koje za tim imaju potrebu, a tri godine kasnije otvoren je prvi gerontološki klub. Bili su to i u ondašnjoj Jugoslaviji pionirski koraci, a subotički Gerontološki centar je i četiri decenije kasnije ostao vodeća ustanova u našoj zemlji kada je u pitanju briga o starima. Zbog toga je 2007. godine određen kao pilot ustanova za standarde u ovoj oblasti.

– Evropski trend je da se usluga pruža tamo gde se nalazi korisnik, a to je i naša praksa već decenijama. Uz pomoć konkursa za javne radove, uspeli smo i da negu i pomoć u kući proširimo na svih 36 prigradskih mesnih zajednica. U svakoj sada imamo medicinsku sestru i spremača i tako smo uposlili 52 ljudi. Ono što je bitno jeste to da naša pomoć na taj način stiže do poslednjeg atara ove opštine – ističe Ivanišević.

Do sada je u Subotici otvoreno osam gerontoloških klubova, od toga dva u prigradskim mesnim zajednicama Novi Žednik i Bajmok, a u planu je njihovo otvaranje i u naseljima Čantavir, Mala Bosna, Đurđin i Palić.

– U Žedniku nijedan penzioner ne izađe iz kuće a da ne svrati u klub na kafu za simboličnih pet dinara, i tu je mesto gde se oni vide sa prijateljima, porazgovaraju, ali i gde domaćica kluba sazna da li je nekom u tom mestu potrebna pomoć. Često je teško ljude koji su ceo život proveli u svojoj kući, u svom poznatom okruženju, „premestiti“ u Gerontološki dom makar mi smatrali da će tu imati najbolju negu. Ljudima je uvek najbolje u njihovim kućama, i zbog toga sa ovim programom nege i pomoći u kući, koji obuhvata sve poslove koje naš korisnik traži, od kuvanja, spremanja, nabavke do davanja injekcija, mi odlažemo njegov odlazak u dom – objašnjava Ivanišević.

Tako je, nakon nedavnog obilaska 11 gerontoloških centara u Srbiji, dr Zorica Mršević, zamenik republičkog ombudsmana, zaključila da se ovde ostvaruje znatno viši standard smeštaja starijih osoba, te da je primer pravilnog i savesnog rada i brige za starije sugrađane, koji se ogleda od nediskriminativnog prijema svih kategorija korisnika do vaninstitucionalnih usluga.

Primećuje se, međutim, pojava koju nisu očekivali, što su bliži korisnicima i što je više klubova, sve je više zahteva za smeštaj u gerontološke domove. Ivanišević kaže da to objašnjavaju činjenicom da su kroz ovaj pristup, ali i posebnom obukom kroz koju je prošlo svih 320 zaposlenih, primenili najbolja iskustva razvijenih zemalja – da kontakt sa državnom službom ili ustanovom ne sme da bude stres za korisnika.

U gerontološkim domovima i klubovima korisnici dobijaju čitav niz usluga, od visokog nivoa zdravstvene zaštite, rehabilitacije, do frizera, pedikira, ali i mogućnost da se angažuju u nekoj od čak 25 tehnika u radnoj terapiji. Svakog ponedeljka stanari doma imaju sastanak sa osobljem na kome iznose svoje sugestije.

– Nije neobično da gradovi koji žele da privuku investitore kao gradovi dobri za život daju prospekt vrtića i gerontoloških domova. To su institucije koje mogu jednu porodicu da opredele da izabere neku sredinu za život. Jer, naš zadatak jeste da brinemo o onima koji to više sami ne mogu, ali mi ne samo što tako pomažemo njima, već i čitavoj porodici – tvrdi Ivanišević.

Aleksandra Isakov