У Европи је тешко бити Ром

Yurom центар је основан 1998. године у Нишу на иницијативу разочараних Рома југоносталгичара. То је био, заправо, рационалан одговор ромских активиста на једну „луђачку” политику: у време када је већ завршен „националистички пир” политичких елита са подручја бивше Југославије, увидело се да су Роми са тих простора најтрагичнији губитници. Тада су на најкрвавији начин сви народи добили своје државе и торове, а Роми су изгубили све. То „све” представљало је статус безбедних грађана који су имали у СФРЈ; сигурност и безбедност у личном и колективном смислу. Културни идентитет југословенских Рома је нешто што се ценило у свету.

Дискриминација према Ромима је део система вредности у многим заједницама и културама. Она је део живота. Увек је постојала и биће је, у већој или мањој мери. Било је дискриминације и у Титово време. Било је покушаја дискриминације и када су 1999. авиони НАТО-а бомбардовали Ниш. У подземном пролазу, у центру града, где су се скривали сви грађани из околних зграда, било је појединачних инцидената.

Ромима је увек било тешко без обзира на то ко је на власти и која је држава у питању. Просто, бити Ром у Европи је тешко. Али стоји и једна чињеница. У Србији је дискриминација много мања него у другим државама Европе и бивше Југославије. Јер био сам недавно у Прагу. Требало је тамо чути француског амбасадора како правда расистички гест Саркозија и видети како чешки полицајац без разлога зауставља ромске дечаке на улици у близини хотела где сам боравио.

Верујемо да у Србији тренутно живи око 400.000 грађана који су пореклом Роми. Званично, по попису, у Србији имате око 108.000, а у Нишу око шест хиљада, иако процењујемо да нас је око десет хиљада. Мимикрија и миграције Рома са Балкана су у пуном јеку.

Yurom центар је најбоље резултате постигао у економском јачању ромске заједнице. Организован је синдикат сакупљача секундарних сировина. До краја године основаћемо и задругу сакупљача и радника који су у неформалној – сивој зони. Само у овој години доквалификовано је 45 радника за радничка занимања. Ради се на свим секторима. Тим пре што се ради о баналним проблемима и потребама. Нема ни табу тема. Бавимо се и просјачењем и наркоманијом и криминалитетом. Али и политиком.

Социјалдемократија и уопште левица у Србији не постоји. То је једини правац у који би Роми требало да гледају. Левица на Балкану не постоји, а на Западу је у кризи. Европи и Ромима је потребан јак и нов антифашистички покрет. Потребна је нова политичка идеја која није у вези са нацијом, вером и капиталом. Сада Роми у Србији гледају у ђубре као секундарну сировину од које се може живети, у зејтин који су добили на последњим изборима за Национални савет Рома и у Бога који им једини, изгледа, може помоћи.

Према попису из 2002, у Србији је 63 одсто Рома без завршене основне школе, 27 одсто са завршеном основном школом, осам процената је завршило средњу школу, а мање од једног процента има вишу или високу школу. Међу Ромима је највећи број неписмених (26 одсто), при томе је 15 процената неписмених у старосној групи од 15 до 19 година. То су подаци којима се делимично може веровати јер се многи високообразовани Роми нису изјаснили као Роми. Из нашег искуства са терена тврдимо да око 2,5 процента Рома има високу или вишу школску спрему, што и није тако мало у поређењу са другим земљама у региону. У овом тренутку на посао чека (узалудно тражи) неколико Рома лекара, професора, инжењера, правника. То су свршени студенти који су стипендирани у последњих шест-седам година. Траже посао већ неколико година. Ми молимо врх државе да их запосли. Исто као и своје чланове партија. Нема одговора. Било је и биће довољно образованих Рома када нас људи око нас убеде да ће они који су завршили факултете наћи посао. Није ваљда да не могу да се запосле само зато што су Роми. Шта да кажемо младим Ромима, а њих је више од хиљаду, који овога тренутка студирају.

*Председник Извршног одбора YUROM центра у Нишу
Сутра: Мало је Рома запослено, али сви раде