Наука за будућност

Семинар за византологију Филозофског факултета у Београду ових дана прославља век постојања. После Минхена и Париза, Београд је трећи град у свету у којем је, одмах после Универзитета, основан и Семинар за византологију. Из Семинара је убрзо израсла и Катедра која је ишколовала велики број научника. Наши византолози су данас веома цењени у свету, а када се каже "београдска византолошка школа" онда се мисли на саму научну елиту.

На недавно одржаном конгресу у Лондону, нашу земљу представљало је 24 византолога и истраживача сродних дисциплина који су још једном потврдили наше високо рангирано место на светској научној сцени. О угледу и репутацији Семинара за византологију сведочи и академик професор др Љубомир Максимовић, директор Византолошког института САНУ и председник Националне асоцијације византолошких студија.

– Наши преци, који су пре сто година стварали београдски универзитет, схватили су да је српској средини неопходан византолошки центар. То је било веома модерно схватање у оно време. У Грчкој, Бугарској, Русији, византолошки центри су оснивани тек пола века касније, објашњава наш саговорник.

Велика заслуга припада, пре свега, проф. Георгију Острогорском, емигранту из Русије и Немачке који је још пре Другог светског рата дошао на чело катедре и семинара. Међутим, тек после ратног вихора, Острогорски успева да оснује Византолошки институт САНУ који и данас представља основну организациону установу за вођење тимских научних пројеката и издавање публикација.

– Усудио бих се да кажем да је византологија у претходних сто година увек била окренута оним темама које су интересовале светску византологију у датом тренутку. Код нас су се највише истраживале византијске државне и друштвене институције. Оно што карактерише рад наших византолога јесте истраживање византијско-српске интеракције. У свету већ деценијама заузимамо добру позицију у светској византологији, а више од 25 година у континуитету држимо стално место потпредседника Међународне асоцијације византолога, истиче проф. др Максимовић који је у Лондону започео разговоре о томе да Београд 2016. године буде домаћин конгреса светских византолога.

У нашој земљи су до сада већ одржана два светска конгреса, један у Београду 1927, а други у Охриду 1961. године. После разумљиве паузе, наш саговорник сматра да су се данас остварили услови када можемо да на прави начин угостимо научнике из читавог света. Занимљиво је да су византолози, у поређењу са другим сличним струкама, најмање штете претрпели од санкција захваљујући управо колегама из других византолошких центара у свету који су без прекида одржавали контакт са српским научницима.

Према речима проф. др Максимовића, велики број младих људи је заинтересован за византологију, чак много више него што факултет физички може да прими. Међутим, он сматра да је Србији потребно онолико научника колико то могу да поднесу научни пројекти, уопште научне и наставне потребе.

– У српском културном бићу остало је много византијских елемената, као уосталом и у грчком, бугарском, руском. Реч је о такозваном византијском кругу. То су питања која интересују савремену науку и савремену Европу, и то не само у научном погледу, већ и у политичком, културном, тврди проф. др Максимовић додајући да је византологија због тога дисциплина која има сигурну будућност.

– Наш проблем је тај што смо изгубили старију средњу генерацију која је сукцесивно одлазила из земље. Тај генерацијски јаз је оно што у овом тренутку притиска струку. Кад тај јаз биолошки нестане отвориће се и неке нове перспективе. Проналазе се нови извори, рађају се нове методологије. Сума знања расте, људи приступају проблемима са друге тачке гледишта. Могућност развоја постоји и веома је важна компатибилност са европским интересовањима, напомиње наш саговорник.

Српски стручњаци имају веома добру сарадњу са свим важним византолошким центрима. Наше публикације се шаљу на 150 византолошких адреса, а исто тако у Београд из страних центара стижу нова издања. Снабдевеност стручном литературом је изузетна, а младима је пружена прилика да своје знање усаврше на неком од важнијих центара у иностранству.

-----------------------------------------------------------

Међународни пројекти

– У овом тренутку имамо три важна међународна пројекта произашла из уговора који је наша земља потписала са Грчком, Француском и Немачком. И са те тачке гледишта имамо и један формализован прозор у свет. Задовољан сам уз све потешкоће које прате нашу науку у целини. Наше друштво још увек није способно да одваја онај део националног дохотка које одвајају неке развијеније земље. Зато је, с друге стране, наш приступ уравнотеженији. Постоје веома богате земље које издвајају велику суму новца за науку, а које показују огромну незаинтересованост за неке сфере, нарочито када је реч о хуманистичким дисциплинама. Тога код нас нема и надам се да неће ни бити. Свака земља мора, као што то Европска унија и налаже, да прокламује и развија своје специфичности у том великом јединству. Ако имате специфичности у науци које можете понудити целом свету то онда треба и искористити, каже на крају нашег разговора проф. др Љубомир Максимовић.