Ламент над Београдом

Издавачка кућа Танеси основана је прошле године, када је објавила једанаест књига, већим делом грчких писаца. Ове године објавиће шеснаест књига, а покренуте су и три нове библиотеке.

Посебна посластица биће издање „Ламента над Београдом”, једне од најлепших песама Милоша Црњанског, са тридесетак слика и педесетак цртежа Моме Капора. У првом издању, латиничном, песма се објављује и на француском, енглеском, немачком, италијанском, шпанском и пољском језику. У другом, ћириличном, поред песме, слика и цртежа Моме Капора, налази се и ЦД са снимком Милоша Црњанског који чита „Ламент” (снимак из 1971). У оба издања су и текстови Александра Петрова о „Ламенту” и Николе Кусовца о сликарству Капора.

Преводилачки и издавачки подухват свакако је „Прича о секачу бамбуса/Такетори моногатари”. Ову најстарију фантастичну причу у Јапану, са старојапанског превели су Данијела Васић и Хироши Јамасаки-Вукелић. Поговор је написала Данијела Васић. Претпоставља се да је прича настала крајем IX или почетком X века и од великог је значаја не само за јапанску књижевност, јер се налази на прекретници од митолошких прича ка новом аутохтоном жанру моногатари (прича). Књига је илустрована цртежима из Јапана и у сваком погледу јесте несвакидашње, сасвим посебно дело. У истој библиотеци „Посебна издања”, такође са цртежима, излази и књига „Десет ноћи, десет снова”, коју је Нацуме Сосеки написао 1908. године. Ово врхунско дело, у коме се укрштају Исток и Запад, препуно тајанствености и зеновске загонетности, с јапанског је превела Снежана Јанковић, а изузетан поговор написала је Кајоко Јамасаки.
У библиотеци „Српска књижевност” изашао је роман Симона Симоновића „Хоћу-нећу” и књига прича Саше Хаџи Танчића „Лепи гробови”. Књигом „Сабране приче” Едгара Алана Поа Танеси најављује значајна дела светске књижевности. Нова библиотека „Мабороши”, у наредних неколико година, представиће најбоље јапанске романе XX века. На овогодишњем Сајму појавиће се шест романа: Нацуме Сосеки „Душа/Кокоро” (превод с јапанског Снежана Јанковић, поговор Кајоко Јамасаки), Ђунићиро Танизаки „Кључ” (превод с јапанског и поговор Драган Миленковић), Јукио Мишима „Исповест маске”, превод с енглеског Зорица Савић-Ненадовић и Бранислава Јурашин, поговор Маргерит Јурсенар), Ибусе Масуђи „Црна киша” (превод с јапанског и поговор Дејан Разић).

Ту су и романи двојице јапанских нобеловаца: Јасунари Кавабаа „Лепота и туга” (превод с јапанског и поговор Љиљана Марковић) и Кензабуро Ое „Лично искуство”, с његовим текстом „Како сам писао ’Лично искуство’”. Роман једног од најпознатијих јапанских живих писаца и једног од најпревођенијег у свету, с јапанског је превео и поговор написао Драган Миленковић. Танеси ће објавити и његове „Четири новеле”, испуњене страственим и несвакидашњим визијама, међу којима се издваја „Ловина”. После великог успеха књиге „Вештине сенчења” (најбоље јапанске приче XX века), Танеси је припремио другу књигу „Вештине сенчења”, у којој се налазе приче двадесеторо најзначајнијих јапанских приповедача, међу којима су Нацуме Сосеки, Кафу Нагаи, Рјуносуке Акутагава, Осаму Дазави, Кобо Абе, Јукио Мишима...

З. Р.