Нервозни и бесни писац

Исто као и испред Звездара театра и у Кошутњаку, публика је чекала пола сата да почне представа. Само што прексиноћ није падала киша. Припремајући се психички за трочасовну представу без паузе, лепу вест шапнуо нам је пријатељ који је од самог почетка на Битефу: "Не траје три, него сат и 50 минута!" Наравно да смо обрадовали и друге том вешћу, јер – ко се поигравао, не знамо, али није духовито с обзиром да готово и нема превоза у густој шуми око Пионирског града.

На срећу паса луталица није било, али се зато неописив смрад ширио са сцене већ на самом почетку шпанске представе "Прича о Роналду, кловну из Макдоналдса" писца Родрига Гарсије. Поливани јогуртом, вином, кока-колом и које чиме, глумци су играли, причали, анимирали конопцима гледаоце који су се дали у бег када је кечап почео да пршти по првим редовима.

На неким гостовањима у свету, глумци су, чули смо, остајали без публике која је масовно напуштала представу. Овде то није могло, врата су била закључана, али се велики број људи преместио на безбедну удаљеност. Јован Ћирилов је стамено издржао до краја, чак је и, сав умазан кечапом, својски вукао конопац добачен у гледалиште. Али, мазохизам публике већ је пословичан, подразумева се на Битефу. Тако је селектор одбацио грубе примедбе глумаца како су "Срби апатични и суморни, и да више никад неће доћи на овај фестивал".

Ми, пак, мислимо да нам је довољно и ово јер, после "ливинговаца" овако радикалну представу ружења до крајњих анархистичких граница нисмо доживели, видели, и – омирисали!

И сусрет са ствараоцима протекао је уз нервозу и бес писца Родрига Гарсије који није прихватао чак ни комплименте, говорећи стално да је било доста питања и да су он и глумци страшно гладни. А толико је хране и прелива побацано по сцени!

Иначе, сазнајемо ексклузивно, да ће се представа "Прича о Роналду, кловну из Макдоналдса" бити на репертоару позоришта "Душко Радовић". Исти текст, али у другачијој естетици, биће премијерно изведен у режији младог Дамира Тодоровића, а извођен у простору Музеја савремене уметности на Ушћу. Да подсетимо да је у анкети париског "Монда", међу троје најбољих драмских писаца последњих десет година, наша Биљана Србљановић на првом месту, на другом је Родриго Гарсија, а на трећем Маријус фон Мајенбург.

Данас се завршава бизарна представа вожња шлепером "Карго Софија – Београд", а у Атељеу 212 је реприза Брукове представе, док је нова премијера – "Ја само изгледам мртав" на сцени "Сава центра". Игра се на три језика, данском, италијанском и немачком. Представа разоткрива застрашујуће аспекте Андерсенових путовања и фантазија, музика је компонована за дванаест гласова мешовитог хора. Аутор представе је Кирстен Дехлхолм (1945), оснивач и уметнички директор Трупе Хотел Про Форма (основан 1985). Све је на граници театра и изложбе, компоновање визуелних уметности, експеримент али на високом, професионалном нивоу.

-----------------------------------------------------------

Четири тоне публике

Данас се завршава тродневна представа у шест извођења "Карго Софија – Београд". Са публиком – само 48 гледалаца – у шлеперу, за уз два аутентична бугарска шофера, представа припада трупи Римини Протоколи (Немачка/Швајцарска), редитељ је Штефан Каеги, Швајцарац, а продуцент Гете институт из Софије и X Habbel am Ufer Berlin. У двочасовној вожњи, као у каквом риалити шоу, гледаоци, "нас четири тоне", како нам је рекао један од возача овог шлепера који је некада у време санкција превозио у нашу земљу тоалет папир, возе се на најнеобичнија места, ка необичним сусретима. Од Луке Београд, Доњег града на Калемегдану, слушали смо необичну животну причу и видели град из друге визуре. Данас су две последње представе, са почетком у 12 и 18 часова и са крајњом одредницом код "Сава центра". Одатле, сналазите се сами за превоз.