Из Брисела стиже више од четири хиљаде питања

После одлуке Савета министара Европске уније да проследи Европској комисији српску кандидатуру, у Србију треба да стигне упитник ЕК на основу којег ће касније бити донета одлука да ли је земља спремна да добије статус кандидата за чланство у ЕУ. Како је изјавио Венсан Дежер, шеф Делегације ЕУ у Србији, упитник би могао да буде „врло брзо” упућен, највероватније у року од месец дана.

Посредством овог упитника Комисија треба, заправо, да направи „рендгенски снимак” реформи Србије, али и да провери колико су домаћи закони усклађени са европским прописима, у 35 области о којима се касније преговара за чланство у ЕУ.

С тим у вези, подсетимо да ће Влада Србије, како је пре два дана најавио Божидар Ђелић, потпредседник владе за европске интеграције, у интервјуу „Политици”, ускоро усвојити акциони план за испуњавање услова за статус кандидата под радним називом „десет европских заповести”.

Из Брисела обично шаљу нешто више од две хиљаде питања. Али, томе треба додати и још толико потпитања, тако да ће Србија, према мишљењу упућених у европске интеграције, морати да одговори на више од четири хиљаде европских ставки. Питања из веома различитих области која су својевремено добијале земље у нашем суседству била су груписана у три целине: прва се односи на тзв. политичке критеријуме, друга на економске критеријуме, а трећа на способност земље да усваја европске стандарде.

Имате ли уставни суд? Колико је политичких партија регистровано у вашој земљи? Које су гаранције за независност омбудсмана? Какви су односи са суседним земљама и земљама региона западног Балкана, укључујући билатерална питања, питање граница и изгледе за решења? Како је обезбеђен консензус око основа економске политике? Ово су само нека од питања која ће, вероватно, бити постављена и Србији, а која смо преписали из упитника достављеног једној суседној земљи.

Овдашњи аналитичари упозоравају, међутим, да се у вези са српским упитником може појавити проблем код неких наизглед једноставних питања – колика је, рецимо, територија Србије, где су границе Србије или колико становника има Србија. До сада су из Владе Србије на дилему која се тицала начина навођења Косова у овом документу одговарали да „Устав Србије постоји и да ће Србија, у складу са својим Уставом, одговорити на сва питања из упитника ЕК”, па и она која се односе на Косово.

Према неким најавама овдашњих званичника, Србија ће током првог тромесечја следеће године одговорити на упитник, а затим се очекује долазак мисије ЕУ која ће проверити на терену да ли је у пракси спроведено оно што је написано у одговорима.

Србија се, иначе, већ више месеци спрема да што боље и што брже одговори на „анкету” ЕК, и то на основу упитника које су добијали њени суседи. Рачуна се с тим да ће овде стићи слична питања, али и она која која одражавају специфичности земље. Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције, више пута је изразила своје уверење да ће ЕК, највероватније, упутити документ најсличнији оном који је достављен Црној Гори, будући да је овдашња ситуација најсличнија црногорској, јер су те две земље донедавно биле у заједничкој држави.

Црна Гора је децембра 2008. године добила тачно 2.178 питања. Међутим, прави број тих питања, ако се узму у обзир и потпитања, био је, у ствари, дупло већи. Комисију је у тој држави највише занимала област правде, слободе и безбедности, правосудног система и социјалне политике, што је за њих било изненађење. А Црногорци су претходно очекивали највише питања из области безбедности хране и ветерине.  

Најделикатнија питања нашим суседима стизала су накнадно, што је био случај и са Црном Гором. Занимљиво је да су одговори потенцијалних кандидата увек били знатно опширнији од бриселских питања, која су обично писана на неколико стотина страница. Тако је из Хрватске, рецимо, Комисији упућен документ са 7.000 страна текста, а из Македоније и Црне Горе чак двоструко више страна.

Изузимајући Грчку, седамдесетих година, Комисија никада до сада није упутила негативно мишљење за неку земљу, већ – искључиво позитивно. Када оцена ЕК о кандидатури Србије буде стигла у Савет министара, за одлуку о додели статуса кандидата биће потребна не само једногласност у том телу, већ и претходна сагласност Европског парламента.

Најважнију одлуку, о датуму почетака преговора о приступању Србије Унији, треба да донесе Европски савет, на предлог Савета министара. Дежер је изјавио да је реално да Србија почне преговоре о чланству у ЕУ за годину дана.

Биљана Чпајак