У загрљају Алпа и Јадрана

Упркос малој површини коју заузима, на територији Словеније се кроз историју развијало више облика традиционалне архитектуре. Сходно географским карактеристикама простора на којима су настале, можемо разликовати четири групе народног неимарства – куће приморског карактера које се развијају у обалском појасу, куће сличне онима војвођанског типа у источним и југоисточним деловима земље, горењске куће у подножју планинског дела и куће карактеристичне за централни део Словеније.

Куће планинских предела, које се могу сматрати најразвијенијим обликом традиционалног градитељства, припадају општем типу алпске архитектуре која се такође може сусрести широм Француске, Швајцарске, северне Италије и Аустрије, али се захваљујући специфичностима које се јављају на овим просторима могу издвојити у засебну, оригиналну врсту.

Сматра се да је у периоду средњег века најзаступљенији био облик куће у виду једноделне просторије, углавном од дрвета. Од 16. века структура куће почиње да се мења и усложњава. Врши се подела кухињских и дневних просторија – хише, најпре у виду две одвојене јединице, док се касније ова два простора повезују још једном собом у функцији предсобља – „вежом”. Додавањем засебног одељења за спавање – „камре” на претходну композицију створен је основни облик горењске куће, лако препознатљив у свим старијим објектима. Овај основни облик касније је додатно био сложененији додавањем нових просторија, најчешће тако што су се са супротне стране „веже” додавале још једна соба и остава. Традиционална кућа се током времена развијала и на вертикалном плану, где је просторија од нарочитог значаја био таван, на коме су се често чували производи значајни за домаћинство.

Најстарији типови ових кућа грађени су од дрвета, материјала који је био лако доступан у непосредном окружењу. Код централног дела куће „хише” дрво се задржало као основни градивни материјал и касније, док су остали делови могли бити грађени и од других материјала, обично камена.

Приказ горењске куће веома је сликовит са просторно разуђеним облицима, разним материјалима и декорацијама у дрвету и кованом гвожђу. Нарочито сликовито делује високо поткровље са чеоним галеријама, које су служиле за сушење приноса који нису могли бити остављани вани због кишног времена. Декорација је била заступљена и на појединачним елементима, па су довратници и прозорски оквири на каменим зидовима обрађивани у стилским профилима, а дашчане ограде галерија и калканске зидне испуне профилисане су геометријским композицијама.