Дилан Дог не говори у жаргону

Едиција „Весели четвртак” јуче је у стрип-сали Сајма књига промовисала своја нова издања, а о раду у овој издавачкој кући која је на српску стрип-сцену и киоске вратила ликове попут Дилана Дога, Мистер Ноа и Текса Вилера говорио је Марко Шелић, репер и писац, познатији под именом Марчело. Шелић ради као уредник у „Веселом четвртку” и адаптира преводе догодовштина Дилана Дога, чувеног детектива за ноћне море. Он је најавио излазак 11. књиге из едиције Дилан Дог, као и поновни излазак првог броја Текса Вилера, и нове епизоде Таличног Тома.

– Када ми је уредник „Веселог четвртка” Душан Младеновић понудио да пишем уводнике за епизоде Дилана Дога и адаптацију превода, нисам био сигуран да ћу то моћи да урадим како треба. Међутим, он је био задовољан , претпостављам и зато што човеку треба дати да ради посао који воли, а Дилан Дог је један од мојих омиљених ликова – рекао је Марко Шелић Марчело.

Он се осврнуо на специфичан и тежак посао адаптације превода стрипова и објаснио како изгледа прилагодити говор јунака у стрипу домаћој публици.

– Језик у Дилану Догу је поетичан и захтева специфичан приступ, сличан оном који је примењивао Ненад Брикси, преводећи Алана Форда. Познато је да Гручо Маркс (Диланов помоћник) често испали десет шала у низу, а оне се често базирају на игри речима. Онда треба наћи одговарајућу варијанту у српском језику – казао је Шелић.

Неки читаоци Дилана Дога, по правилу фанатици, како је и ред када су љубитељи стрипа у питању, замерили су Шелићу путем интернет форума што сувише модернизује говор ликова у стрипу. Познати репер каже да је говор Дилана Дога и Груча Маркса „светиња” и у преводу не сме да се догоди да Дилан говори у жаргону, а Гручо псује. Они треба да буду што вернији оригиналу, док су споредни ликови подложни модернијој адаптацији.

– Чини ми се да се људи сећају стрипова из времена када су били млади, па би ваљда волели да их он врати у то лепо, старо време, што је немогуће. Различити ликови различито говоре. Исти речник не користе бизнисмен, наркоман који седи на клупи или стара глумица, са цигаретом у углу усана – објаснио је Марчело.

У току трогодишњег постојања, едиција „Весели четвртак” објавила је око 300 стрипова, махом из омиљене „фабрике стрипова” српских љубитеља стрипа, чувене италијанске издавачке куће „Серђо Бонели”.

С.  Стаменковић