Суд суди правосуђу

Више од пет година је прошло од када су новине јавиле да је Стефан Карић, тада двадесетогодишњак, проузроковао тешку саобраћајну несрећу на Дедињу. Возећи луксузни БМВ, брзином од 148 километара на сат, ударио је у бандеру па у бетонску ограду. Он је остао неповређен а његова сапутница, 32-годишња Станислава Павловић претрпела је тешке повреде и била у коми дуже време. Од силине удара, аутомобил се преполовио.

Стефан Карић је две године касније, 2007. у Другом општинском суду, осуђен на годину дана затвора, а запрећена казна за почињено дело била је од једне до три године. Олакшавајуће околности које је суд уважио, биле су да је млад, да је први пут то починио и да је породица Карић повређеној Станислави платила трошкове лечења. Ипак ова млада жена је, упркос рехабилитацији, остала трајни инвалид.

У првој пресуди, којом је осуђен на затворску казну, наведено је било и да је у тренутку несреће млади Карић био неспособан да управља аутомобилом, јер је у крви имао више од два промила алкохола. Адвокати породице Карић су се жалили на ту затворску казну, па је Окружни суд ту пресуду укинуо и наложио ново суђење.

Ново суђење је окончано новчаним кажњавањем, сумом од 800.000 динара и забраном младом Карићу да три године управља моторним возилом. У тој новој пресуди степен његовог пијанства није разматран.

Дакле, у првом суђењу за изрицање пресуде било ја важно да је Стефан Карић попио превише алкохола. У другом суђењу пијанство је заобиђено! Зашто, зар за суд није важна чињеница да ли је неко возио аутомобил пијан или трезан?

На ту пресуду Апелационом суду у Београду жалбе су изјавиле све три стране: Карићев бранилац, тужилаштво, и пуномоћник породице оштећене Станиславе Павловић.

Тужилаштво је у жалби на пресуду тражило да Апелациони суд Карића осуди на строжу казну и навело да је у првостепеној пресуди бившег Другог општинског суда, коју је изрекао судија Јане Парђовски, дат превелик значај олакшавајућим околностима.

Иначе, у тој пресуди се наводи да на суђењу није доказано да је Карић 29. априла 2005. године, када је управљао имао више од 0,5 промила алкохола у крви.

Карићев адвокат је у жалби предложио суду да Карића осуди на мању новчану казну и истакао да су Стефан Карић и његова породица уложили „велике људске и материјалне напоре” да се помогне оштећеној.

Њена породица је поднела кривичну пријаву против Стефана јер, осим болничких трошкова није испунио ниједно обећање, да ће јој омогућити запошљавање и да ће јој поклонити стан.

Стефан Карић није се појавио у судници Апелационог суда а као разлог је наведена недавна смрт деде Јанићија.

Апелациони суд не може више овај предмет да враћа на поновно суђење јер је то већ једном урађено и једино му преостаје да потврди или промени казну. За то има рок од четири месеца.

Апелациони суд неће имати лак посао. Овога пута он не суди само Стефану Карићу. Његова пресуда биће и оцена правосудног система Србије и оцена успешности његове реформе. У ствари, свака пресуда ма ког суда увек јесте и пресуда правосуђу: ослобађајућа или осуђујућа.