Потрага за срећом

Јанко је крупан дечко и делује старији баш због свог стаса. Има плаву косу и плаве очи које испитивачки посматрају свет око себе. У Прихватилиште је стигао јер је то био једини начин да се поведе рачуна о његовој будућности и пронађе адекватно решење.

Рођен је и растао у унутрашњости. Родитељи живе заједно, али су он и његова два брата трпели породично насиље.

– Отац воли да попије, а тада је најбоље да се сви склонимо од њега. Моја два брата нису више у кући. Један је у неком месту преко Дрине, за другог не знам где је, можда је отишао у иностранство. Једноставно, побегли су од очевог терора. Ја сам најмлађи и стално сам мислио да ће се променити, али нажалост бивало је све горе. Непрестано је пио и постајао агресиван. Мајка је ћутала када нас је тукао. Није смела да се супротстави јер би и она добила батине.

Како Јанко каже, отац је често подизао руку и на мајку, али би она то ћутке поднела. Отац је радио, а мајка не и зависила је од њега.

– Онога дана када су ме овде довели деловало је да ће бити миран дан у кући. Вратио сам се из куповине. Набавио сам млеко, хлеб и себи купио кока колу. Ушао сам у стан, поред мајке сам затекао и оца који је дошао с посла. Како ме је угледао почео је да виче на мене, да сам под дејством дроге и да излазим из куће што пре. Рекао сам да греши, али је он био упоран. Дохватио је кесу коју сам донео и бацио хлеб на под. Било ми је страшно. Мајка је седела на каучу и ћутала. Пришао сам оцу и поновио да може да ме одведе на тестирање ако ми не верује, али узалуд.

Јанко је пошао, како каже, револтиран на очеве опаске, у своју собу, али је схватио да се отац не смирује и даље вичући да напусти стан, што је Јанко одбио и разјарио оца. Потрчао је за Јанком да га спречи да уђе у своју собу и закључа се.

– Отац је провалио врата и насрнуо на мене. Викао сам. Комшије су чуле и позвале полицију која је одмах дошла и довели су ме у Прихватну станицу, а затим сам смештен у Прихватилиште, чекам на дом.

Јанко је гласно признао да је неколико пута пробао џоинт, али да тога дана заиста није био под дејством дроге и сматра да је неслога у кући томе много допринела.

– Желим да имам мир и наставим са школом. Овде, у Прихватилишту, помогли су ми да се снађем у свим својим животним невољама и да не посежем за дрогом. Захвалан сам им на томе.

Снежана Прљевић

-----------------------------------------------------

Деци од срца

Сваки динар донације Прихватилишту за децу и Прихватној станици добро је дошао.

Динарски рачун: Прималац: Завод за васпитање деце и омладине, Булевар ослобођења 219, 11000 Београд. Сврха уплате: Уплата за пројекат „Победи за децу Прихватилишта бр. 08-979”. Број рачуна: 840-1421761-32

Девизни рачун: Сврха уплате: Донација за пројекат „Победи за децу Прихватилишта”

01-504100-100007693-000000-0000 – Девизни рачун Републике Србије – РС – Завод за васпитање деце и омладине, Београд

ИБАН број: РС 35908504100000769397

Уплату у еврима у корист рачуна Завода за васпитање деце и омладине, Београд, на број: 01-504100-100007693-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд, Република Србија