Краљево, песме и коментари

Све важне издавачке куће налазе се у Београду. Ту се штампају најважније књиге, ту су бестселери, ту су највећи тиражи. Али, и у такозваној провинцији, када се измакнемо из „београдског прстена”, можемо наћи изузетно занимљиве наслове. Мала издавачка кућа „Легенда” из Чачка објавила је двадесетак нових књига, а посебно су поносни на „Филозофско-теолошки лексикон”, чији је аутор проф. др Иван Коларић. Реч је, објашњава Драган Бисерчић, о најкомплетнијем лексикону ове врсте, професор Коларић је на њему радио пуне три деценије. Ту је и занимљив роман Миће Миловановића „Молитва за оца Прохора”, истинита прича коју болесник на самртној постељи прича једном болничару у Чачанској болници. Потресан је и роман Бранка Миленковића „Исповест из харема” о трговини белим робљем.

Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева објавила је једну изузетно занимљиву књигу: „Место печата” (Краљево, песме и коментари). У овој антологији сакупљене су песме о Краљеву, али су песници за сваку песму морали да напишу и коментар како је настала. У времену када издавачке куће поезију, готово, не објављују, Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева објавила је нове песничке књиге Владимира Стојнића, Милована Марчетића, Рајка Лукача, Петра Милорадовића, Стане Динић Скочајић, Тање Крагујевић...

Издавачка кућа „Каирос” из Сремских Карловаца објавила је „Реторику” Бранислава Нушића. Ово издање је значајно, каже Рајко Косијер, јер су у њему исправљене грешке из претходних издања, које су се прештампавале из издања у издање. Исто је то урађено и са чувеним романом Хенрика Сјенкјевича „Quo Vadis”, који је објављен у новом преводу Лазара Р. Кнежевића. И „Гримове бајке” објављене су у новом преводу Јоване Косијер Анабуси.

Издавачка кућа „Арка” из Смедерева и у овој кризној издавачкој години, када је продаја готово стала, а откуп књига у „Години књиге” је потпуно неизвестан и стално се одлаже, наставља са објављивањем пробраних белетристичких дела. У едицији „Арка”, објављен је роман „Болница” Георге Шварца, једног од најугледнијих румунских писаца (у преводу Илеана Урсу), песничке књиге: Адама Пуслојића „Зидање источног плача”, двојезично на српском и македонском (превод Ристо Василевски), „Мерач речи” познатог македонског песника Славета Ђорђа Димоског (у избору и препеву Риста Василевског), „Поводац”, истакнутог пољског песника Александера Навроцког (у избору и препеву Риста Василевског и Љиљане Стејић), „Насип” – друго издање обимног избора из поезије нашег угледног песника Николе Цинцара Попоског, песничку књигу „Молитва за Ирину” наше савремене песникиње Јевросиме Ристовић. На „Аркином” штанду стално је гужва, што због добрих књига, што због „ристоваче”, ракије коју прави Ристо Василевски, власник издавачке куће.

Књижевна општина Вршац, познати КОВ, који води Петру Крду, објавила је и ове године двадесетак пробраних наслова. Ту је, пре свега, збирка песама Весне Парун „Повратак стаблу времена”. Песникиња је од самог почетка певала против важећих струја, заснивајући поезију на „осећању природе” и препуштању видљивим и невидљивим токовима. Збирку песама Тадеуша Ружевича „Купи мачку у џаку”, врећу с разним стварима, које песник на наше очи претвара у песме, методом work in progress, превела је Бисерка Рајчић. У библиотеци „Несаница” објављена је „Књига о Микеланђелу” Милоша Црњанског, као и књиге Боре Драшковића „Драма редитеља” и Милана Влајчића „Градска шетња”.

Издавачка кућа „Мали Немо” из Панчева објавила је петнаестак нових наслова. Издвајамо студије Слободанке Владив Гловер „Поетика реализма”, Александра Новаковића „Разбијено словенско огледало” и Гвоздена Ерора „Књижевне студије и домен компаратистике”. „Мали Немо” је објавио и роман Наташе Атанасковић „Коњ, лула и црвени цвет”, победнички рукопис на конкурсу ове издавачке куће. Петнаестак наслова објавила је и издавачка кућа „Адреса” из Новог Сада. Читаоцима препоручују нови роман Марјане Бахтијари „Зови то како год хоћеш”, књигу је са шведског превео Предраг Црнковић, као и студије Алпара Лошонца „Моћ као друштвени догађај”, Робера Фосијеа „Људи средњег века” и Жака Рансијера „Политика књижевности”.

З. Радисављевић

----------------------------------------------

Штандови

Најлепши штанд је, свакако, шведски, издваја се од свих других: удобне фотеље, беле лампе, велики број сатова који нас подсећају, у сваком тренутку, колико је сати. Штанд је опремила компанија Икеа. Највеће штандове, по 225 квадрата, имају „Службени гласник”, Завод за уџбенике из Београда и издавачка кућа „Лагуна”.

Каталози

Најобимнији и најлуксузнији каталог, изузетно прегледан и садржајан, на готово 200 страна, штампао је „Службени гласник”. Нешто су скромнији каталози издавачких кућа „Evro-Giunti”, Завода за уџбенике из Београда, „Лагуне” и „Креативног центра”. По лепоти дизајна издвајају се каталози Српске књижевне задруге, Графичког атељеа „Дерета” и „Архипелага”.