Век престоничког голубарства

Тачно сто година прошло је од када су се у кафани „Жагубица” недалеко од данашњег стадиона Ташмајдан састали сви виђенији престонички голубари, ради утемељења Првог великог београдског друштва голубара. Скупу је присуствовао и ондашњи управник вароши.

У част овог догађаја и свега што је из њега проистекло сачињена је монографија „Лепота летења – век београдског голубарства”, која ће свечано бити представљена сутра у 12 сати у Скупштини града.

– Описали смо бурну историју наше организације, чији је рад обнављан два пута, 1922. и 1951. године, неколико година после окончања светских ратова.

На страницама монографије поменути су сви угледнији познаваоци и заљубљеници у овај хоби, међу којима се посебно издваја чувени међуратни голубар Милан Станисављевић Тишлер. Представљена су и два најбоља престоничка голуба у првој половини прошлог века – Станисављавићев каплан и арап, који је припадао одгајивачу кога су сви познавали по надимку Града писар – објашњава Јован Баљ, председник организационог одбора прославе.

У одбору, међу истакнутим српским голубарима јесу и селектор кошаркашке репрезентације Душан – Дуда Ивковић, Верољуб – Верко Стевановић, градоначелник Крагујевца, и Ђорђе Радишић, протојереј са Опленца. Звање почасног члана додељено је актуелном градоначелнику Београда.

– Без обзира што се Ђилас једини од нас не бави голубарством, позвали смо га да нам помогне баш као што су наши претходници 1910. добили подршку од тадашњег управника града – наводи Баљ.

Н. Белић

---------------------------------------------

Дудина шампионска петорка

Савез голубара Србије данас броји више од 10.000 чланова, а у сарадњи са колегама из Црне Горе и Босне и Херцеговине основали су Балкански савез, који је и организатор међународних такмичења. Баш на једном од таквих надметања, 2008. године, петочлано јато Душана Ивковића оборило је српски рекорд у дужини лета: 14 сати и 29 минута по једном голубу.

– Организујемо такмичења за узгајиваче узраста од 11 до 18 година, додељујемо победницима пехаре и признања. Ови догађаји још су бројни и добро посећени, па не стрепимо за будућност – закључује Баљ.

----------------------------------------

Древни српски високолетач

Када је реч о домаћим врстама, Јован Баљ издваја српског високолетача, који је регистрован у Европском прегледу птица, под бројем 864. Временом су се развиле и посебне подгрупе ове врсте назване по градовима – београдски, смедеревски, крушевачки, нишки...

– Преци овог голуба били су распрострањени још у средњовековној Србији. Постоје подаци да је краљица Јелена Анжујска, жена краља Уроша Немањића, половином 13. века узгајала високолетаче на двору и поклањала их задужбинама као што су манастир Градац и школа у Брњцима, а слала их је на дар и Дубровчанима, као залог бољих „дипломатских односа”. Документа у којима се ове птице помињу пронашли смо и у Пећкој патријаршији – објашњава Баљ.