Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Арапски свет, ново глобално раскршће

Арапски свет, ново глобално раскршће
Економски процват Ирака имаће директни утицај на равнотежу утицаја у региону: ирачке бушотине нафте (Фото АФП)

Од нашег специјалног извештача

Маракеш – Има ли Ирак три пута више нафте него што се данас верује и шта се мења у исламском свету ако Иран ускоро направи атомску бомбу?

Да ли је западни образовни модел онај који треба да копирају Северна Африка и Блиски исток, или школовање једног од најмлађих делова света треба у будућности обликовати по неким другим узорима?

Да ли је арапски свет, од атлантских обала до Залива, нова економска раскрсница између малаксалог Запада и надолазећих сила Истока?

Ова и бројна друга провокативна питања доминирала су осмим Светским економским форумом за Северну Африку, Средњи и Блиски исток (МЕНА) који је управо завршен у овом мароканском летовалишту.

Клаус Шваб, оснивач и извршни директор Светског економског форума, сматра да су ова два региона могуће ново глобално раскршће привредног развоја у 21. веку.

„Регион са 60 одсто укупних глобалних резерви нафте, у коме је 60 одсто становништва млађе од 25 година, представља терен од стратешког значаја за предузетнике који трагају за новим пословима у времену изласка из кризе и обликовања новог међународног поретка”, нагласио је Шваб у Маракешу.

Форум на тему „Сврха, издржљивост, просперитет” окупио је више од 1.000 учесника из 62 земље.

„На почетку 21. века, када региони света интензивно настоје да се уједине пред нарастајућим изазовима новог времена, регион МЕНА остаје је некако ’неоткривен’. И то упркос стратешким ресурсима и потенцијалу за улагања у водопривреду, инфраструктуру, унапређење здравства, логистике транспорта, образовања, туризма, технологије”, упозорио је Дејвид Рубинстин, председник Карлајл групе.

„Кина је обилато спремна да ојача инвестиције у Северној Африци, далеко преко данашњих 30 милијарди долара годишње”, хитро се надовезао Јанг Ђуанг, генерални директор Института за западноазијске и афричке студије кинеске Академије друштвених наука.

Потрага за темељним унутрашњим ујединитељем и поузданим спољним стратешким партнерима Северне Африке, Блиског и Средњег истока ипак је тек на почетку, закључак је дебата у Маракешу.

„Деамериканизација Средњег истока, поготово након ирачког рата и ћорсокак досадашњег модела арапско-израелских преговора о палестинском питању, где између два политичка екстрема стоји 300 милиона Арапа и шест милиона Израелаца, намеће у региону МЕНА потрагу за новим стратешким партнерима”, оценио је Мохамед Далан, члан Централног комитета Фатаха.

„Европа је у прошлом веку на свом терену изазвала нечувено бруталне ратове, али је ипак успела да се уједини. Зашто то не би пошло за руком региону Северне Африке и Средњег истока у 21. веку где милиони људи говоре истим језиком, упражњавају исту религију, деле сличну историју“, упитао се премијер ирачког аутономног региона Курдистан Барам Салех током дебате о будућности Ирака.

„Курдистан неће бити фактор дестабилизације Ирака, земље која располаже са три пута већим нафтним резервама него што се до сада веровало”, истакао је Салех.

Према његовим речима, послератни економски процват Ирака имаће директни утицај на равнотежу утицаја Ирана, Саудијске Арабије, Турске, али и САД у региону.

„Ирак ће у блиској будућности морати веома пажљиво да бира стратешке партнере, не само политичке, већ и оне који ће помоћи економску обнову нафтног сектора, водоснабдевања, изградње инфраструктуре, оснивање домаћих универзитета и техничких школа”, упозорио је Салех.

Арапски свет су у прошлом веку поистовећивали са нафтом и пустињама, у 21. веку веома ће бити важно одакле стижу туристи, ко нуди најбоље образовне програме и обучава наше лекаре”, сматра премијер регионалне курдске владе у Ираку.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.