9191 звони без прекида

Одлука о десетоструком повећању награде за информацију која би довела до хапшења најтраженијег хашког оптуженика Ратка Младића усијала је телефонску линију БИА 9191. Како сазнајемо, далеко већи број позива упућен је само током јучерашњег дана него претходних месеци.

– Информације уопште нису безвезе, већ имају смисла. Нико није са сигурношћу рекао да се Младић налази на тој и тој адреси, али људи указују на одређене трагове који уопште нису неинтересантни. Занимљиво је да људи који се јављају на дежурни телефон углавном наглашавају да не пријављују те информације због расписане новчане награде, већ то чине „из патриотских разлога”. Сви подаци су прослеђени на проверу оперативном тиму који је задужен за потрагу – кажу наши извори из Акционог тима за сарадњу са Хашким трибуналом.

Други извор нашег листа тврди да је прекјучерашњи потез Владе Србије да повећа награду за информацију која би довела до хапшења Ратка Младића са милион на 10 милиона евра, потез који је усмерен на више адреса. Једна од тих адреса јесу Младићеви јатаци које би већа сума новца охрабрила да га пријаве. Друга адреса је међународна јавност и главни хашки тужилац Серж Брамерц. Наши извори тврде да је у овом моменту потребно послати још један јасан сигнал да смо као држава решени да завршимо потрагу за Младићем, али и Гораном Хаџићем.

Јован Стојић, шеф кабинета директора БИА, изјавио је јуче да је Акционом тиму довољан само један позив, под условом да буде прави.

Овакав начин комуникације са грађанима, иако су очекивања била другачија, досад није дао конкретне резултате. Како објашњавају стручњаци, код такве врсте комуникације увек постоји проблем јер се добија велики број не баш значајних информација. Слично нешто се дешавало и током акције „Сабља”, када је неколико грађана пријавило своје комшије, јер су сматрали да избацују више ђубрета него обично, што је за њих био сигнал да се Милорад Улемек Легија и остали „земунци” крију баш код њих.

БИА је, посебну линију 9191 увела у мају 2006. године и мада је званично објављено да је отворена за пријаве грађана који имају информације о угрожавању националне безбедности, многи су у овом потезу видели жељу српске службе безбедности да на овај начин добију информације о Младићу.

Новчана награда за хапшење Младића и Хаџића расписана је средином 2007. године. На истој потерници су се тада нашли и Радован Караџић и Стојан Жупљанин. Младић и Караџић су „вредели” по милион евра, а Хаџић и Жупљанин по 250.000 евра. У међувремену су пронађени Караџић и Жупљанин, али, како сазнајемо, за њихово хапшење није исплаћена никаква награда. Једноставно, њих двојица су ухапшена оперативним радом Акционог тима за сарадњу са трибуналом.

Прекјучерашња одлука Владе Србије је потез који би могао додатно да привуче „ловце на главе” који би трагали за хашким оптуженицима да би решили своје материјалне проблеме. Да је оваквих ловаца већ било у Србији откривено је после нестанка Горана Хаџића непосредно пре него што је трибунал у Хагу објавио оптужницу против њега. Када је нестао, Тужилаштво хашког суда објавило је тајно снимљене фотографије бившег председника Републике Српске Крајине како несметано напушта своју породичну кућу у Новом Саду. Тадашњи портпарол Карле дел Понте Флоранс Артман потврдила је да је тужилаштво ангажовало такозване ловце на главе који „имају право” да по Србији трагају за оптуженицима. Флоранс Артман је прецизирала да је углавном реч о особама из западноевропских земаља које су специјализоване за обавештајни рад. Нестанак Хаџића је био „кључни доказ несарадње Србије са Хагом”, због тога што је утврђено да је неко из државних органа наше земље јавио овом оптуженику да ће бити ухапшен. После детаљне истраге, утврђено је да је неко из тадашњег Министарства иностраних послова био Хаџићева „кртица”.

Пре увођења броја 9191, српске власти углавном су добијале информације о скривању и кретању Ратка Младића управо од Хашког трибунала који је, пак, до тих података долазио управо преко ангажованих „ловаца на главе”. Трибунал је, како сазнајемо, информације добијао и од појединаца из Србије, али су биле нетачне. Једна од тих дојава била је, како сазнајемо, да се Ратко Младић крије у Београду, у Немањиној улици број 9. Хашки трибунал је са озбиљношћу приступио овој информацији, вероватно не знајући да је на тој адреси зграда која је порушена током бомбардовања НАТО-а 1999. године, а у којој се данас налази зграда Апелационог суда. Трибунал је такође често оптуживао српске власти да информације о скривању оптуженика не проверава, због чега је током 2003. године, тадашњи премијер Зоран Живковић, према сопственом признању, позвао припаднике америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) да присуствују акцијама које изводе наше службе безбедности. Агенти ЦИА, како је Живковић изјавио за „Политику” у децембру 2005. године, боравили су у Београду и надзирали једну од потрага наше полиције за Радованом Караџићем која је изведена на Бежанијској коси у Београду. Касније се испоставило да је дојава о скривању Караџића на Бежанијској коси била лажна и да је била прослеђена српским властима само да би се оперативци ЦИА уверили да наша земља чини све како би ухапсила оптуженике.

----------------------------------------------

Тадић: Биће учињено све да Младић буде ухапшен

Председник Србије Борис Тадић поручио је јуче у Београду да ће, уколико се хашки оптуженик Ратко Младић налази на територији Србије, бити учињени сви могући напори да он буде ухапшен. „Уколико се налази ван граница наше земље такође ћемо наставити да чинимо све у циљу његовог хапшења и у том циљу сарађујемо са истражитељима Хашког трибунала”, рекао је Тадић.

Тадић је истакао да не постоји ништа што Србија, од формирања нове владе, није учинила и што неће учинити како би Младић био приведен правди. „И то нећемо чинити због Европске уније или трибунала, већ због себе и због политике регионалног помирења”, рекао је председник Србије на пријему организованом за представнике новинских агенција чланица АБНА.

Он је навео да, и поред тога што није учествовао у политичком животу Србије у време ратних сукоба, данас има тешку обавезу да обилази места страдања, али да је то његова дужност.

Тадић је подсетио да је посетио Сребреницу, као и да ускоро намерава да посети Вуковар. „Моја је дужност да затворим страницу историје звану Ратко Младић”, рекао је Тадић.

Он је захвалио чланицама Европске уније које су прихватиле да Србија чини све да Младић буде ухапшен.