9191 zvoni bez prekida

Odluka o desetostrukom povećanju nagrade za informaciju koja bi dovela do hapšenja najtraženijeg haškog optuženika Ratka Mladića usijala je telefonsku liniju BIA 9191. Kako saznajemo, daleko veći broj poziva upućen je samo tokom jučerašnjeg dana nego prethodnih meseci.

– Informacije uopšte nisu bezveze, već imaju smisla. Niko nije sa sigurnošću rekao da se Mladić nalazi na toj i toj adresi, ali ljudi ukazuju na određene tragove koji uopšte nisu neinteresantni. Zanimljivo je da ljudi koji se javljaju na dežurni telefon uglavnom naglašavaju da ne prijavljuju te informacije zbog raspisane novčane nagrade, već to čine „iz patriotskih razloga”. Svi podaci su prosleđeni na proveru operativnom timu koji je zadužen za potragu – kažu naši izvori iz Akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom.

Drugi izvor našeg lista tvrdi da je prekjučerašnji potez Vlade Srbije da poveća nagradu za informaciju koja bi dovela do hapšenja Ratka Mladića sa milion na 10 miliona evra, potez koji je usmeren na više adresa. Jedna od tih adresa jesu Mladićevi jataci koje bi veća suma novca ohrabrila da ga prijave. Druga adresa je međunarodna javnost i glavni haški tužilac Serž Bramerc. Naši izvori tvrde da je u ovom momentu potrebno poslati još jedan jasan signal da smo kao država rešeni da završimo potragu za Mladićem, ali i Goranom Hadžićem.

Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA, izjavio je juče da je Akcionom timu dovoljan samo jedan poziv, pod uslovom da bude pravi.

Ovakav način komunikacije sa građanima, iako su očekivanja bila drugačija, dosad nije dao konkretne rezultate. Kako objašnjavaju stručnjaci, kod takve vrste komunikacije uvek postoji problem jer se dobija veliki broj ne baš značajnih informacija. Slično nešto se dešavalo i tokom akcije „Sablja”, kada je nekoliko građana prijavilo svoje komšije, jer su smatrali da izbacuju više đubreta nego obično, što je za njih bio signal da se Milorad Ulemek Legija i ostali „zemunci” kriju baš kod njih.

BIA je, posebnu liniju 9191 uvela u maju 2006. godine i mada je zvanično objavljeno da je otvorena za prijave građana koji imaju informacije o ugrožavanju nacionalne bezbednosti, mnogi su u ovom potezu videli želju srpske službe bezbednosti da na ovaj način dobiju informacije o Mladiću.

Novčana nagrada za hapšenje Mladića i Hadžića raspisana je sredinom 2007. godine. Na istoj poternici su se tada našli i Radovan Karadžić i Stojan Župljanin. Mladić i Karadžić su „vredeli” po milion evra, a Hadžić i Župljanin po 250.000 evra. U međuvremenu su pronađeni Karadžić i Župljanin, ali, kako saznajemo, za njihovo hapšenje nije isplaćena nikakva nagrada. Jednostavno, njih dvojica su uhapšena operativnim radom Akcionog tima za saradnju sa tribunalom.

Prekjučerašnja odluka Vlade Srbije je potez koji bi mogao dodatno da privuče „lovce na glave” koji bi tragali za haškim optuženicima da bi rešili svoje materijalne probleme. Da je ovakvih lovaca već bilo u Srbiji otkriveno je posle nestanka Gorana Hadžića neposredno pre nego što je tribunal u Hagu objavio optužnicu protiv njega. Kada je nestao, Tužilaštvo haškog suda objavilo je tajno snimljene fotografije bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine kako nesmetano napušta svoju porodičnu kuću u Novom Sadu. Tadašnji portparol Karle del Ponte Florans Artman potvrdila je da je tužilaštvo angažovalo takozvane lovce na glave koji „imaju pravo” da po Srbiji tragaju za optuženicima. Florans Artman je precizirala da je uglavnom reč o osobama iz zapadnoevropskih zemalja koje su specijalizovane za obaveštajni rad. Nestanak Hadžića je bio „ključni dokaz nesaradnje Srbije sa Hagom”, zbog toga što je utvrđeno da je neko iz državnih organa naše zemlje javio ovom optuženiku da će biti uhapšen. Posle detaljne istrage, utvrđeno je da je neko iz tadašnjeg Ministarstva inostranih poslova bio Hadžićeva „krtica”.

Pre uvođenja broja 9191, srpske vlasti uglavnom su dobijale informacije o skrivanju i kretanju Ratka Mladića upravo od Haškog tribunala koji je, pak, do tih podataka dolazio upravo preko angažovanih „lovaca na glave”. Tribunal je, kako saznajemo, informacije dobijao i od pojedinaca iz Srbije, ali su bile netačne. Jedna od tih dojava bila je, kako saznajemo, da se Ratko Mladić krije u Beogradu, u Nemanjinoj ulici broj 9. Haški tribunal je sa ozbiljnošću pristupio ovoj informaciji, verovatno ne znajući da je na toj adresi zgrada koja je porušena tokom bombardovanja NATO-a 1999. godine, a u kojoj se danas nalazi zgrada Apelacionog suda. Tribunal je takođe često optuživao srpske vlasti da informacije o skrivanju optuženika ne proverava, zbog čega je tokom 2003. godine, tadašnji premijer Zoran Živković, prema sopstvenom priznanju, pozvao pripadnike američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) da prisustvuju akcijama koje izvode naše službe bezbednosti. Agenti CIA, kako je Živković izjavio za „Politiku” u decembru 2005. godine, boravili su u Beogradu i nadzirali jednu od potraga naše policije za Radovanom Karadžićem koja je izvedena na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Kasnije se ispostavilo da je dojava o skrivanju Karadžića na Bežanijskoj kosi bila lažna i da je bila prosleđena srpskim vlastima samo da bi se operativci CIA uverili da naša zemlja čini sve kako bi uhapsila optuženike.

----------------------------------------------

Tadić: Biće učinjeno sve da Mladić bude uhapšen

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je juče u Beogradu da će, ukoliko se haški optuženik Ratko Mladić nalazi na teritoriji Srbije, biti učinjeni svi mogući napori da on bude uhapšen. „Ukoliko se nalazi van granica naše zemlje takođe ćemo nastaviti da činimo sve u cilju njegovog hapšenja i u tom cilju sarađujemo sa istražiteljima Haškog tribunala”, rekao je Tadić.

Tadić je istakao da ne postoji ništa što Srbija, od formiranja nove vlade, nije učinila i što neće učiniti kako bi Mladić bio priveden pravdi. „I to nećemo činiti zbog Evropske unije ili tribunala, već zbog sebe i zbog politike regionalnog pomirenja”, rekao je predsednik Srbije na prijemu organizovanom za predstavnike novinskih agencija članica ABNA.

On je naveo da, i pored toga što nije učestvovao u političkom životu Srbije u vreme ratnih sukoba, danas ima tešku obavezu da obilazi mesta stradanja, ali da je to njegova dužnost.

Tadić je podsetio da je posetio Srebrenicu, kao i da uskoro namerava da poseti Vukovar. „Moja je dužnost da zatvorim stranicu istorije zvanu Ratko Mladić”, rekao je Tadić.

On je zahvalio članicama Evropske unije koje su prihvatile da Srbija čini sve da Mladić bude uhapšen.