Једноставно до суштине

Протеклих недеља роман "Комо" београдског писца Срђана Ваљаревића (1967) нашао се међу најчитанијим књигама на нашим топ листама, чиме су и наши читаоци потврдили већ раније ласкаву оцену о о прози  овог аутора. Наиме, међународни жири за доделу Источноевропске књижевне награде чији су оснивачи и финансијери Bank Austria Creditenstalt, бечка организација "Културконтакт" и издавачка кућа "Wieser" уврстио је недавно књигу "Дневник друге зиме" Срђана Ваљаревића, у издању Самиздата Б92, међу десет најбољих књижевних дела у 2006. години у Источној Европи. Лауреати су бирани међу пет стотина кандидата из десет земаља централне, источне и југоисточне Европе.
Према речима Срђана Ваљаревића, ова награда отворила је нове контакте, као и могућност превода "Дневника друге зиме" на немачки језик. Подсетимо да је Срђан Ваљаревић за исти роман ове године у марту добио књижевну награду "Биљана Јовановић", коју је основало Српско књижевно друштво. Иначе, поетски опус овог писца биће на јесен обновљен реиздањем, такође у Самиздату Б92, његове поетске збирке "Џо Фрејзер и 49 (+ 24) песама".

Нови Ваљаревићев роман "Комо" у издању Самиздата Б92, достиже – како се види – велику читаност претходног. Књига говори о јунаку који добија позив од иностране фондације да месец дана проведе у Италији, код језера Комо, и да на миру пише и ради.

Јунак каже: "То је била њихова идеја, не моја. Мене тада никакав рад и никакво писање на миру није занимало. Никакав рад ме тада уопште није занимао."

Иако је Срђан Ваљаревић заиста провео неко време на језеру Комо, каже да његова прича приказује јунака који је стипендију добио у погрешно време, у време које је за Србију било лоше, и да се најмање бави писањем. Он, међутим посматра људе из најразличитијих делова света, и природу, и на сасвим једноставан начин досеже до њихове суштине. Искрено и природно, Ваљаревић приповеда о слободи, промени и пријатељству.  

– Као што је свака књига пут до откривања себе и сопственог присуства у свету, тако се и мој јунак успиње и пада, дословно се пење на Монте Сан Примо, и силази до језера Комо. У једном човеку је све то, каже Ваљаревић.

– Наши људи су пуни страха, који је доскоро био потпуно оправдан као последица бившег тоталитарног режима, али тај страх прелази у аутизам. Због тог аутизма људи се данас плаше нових ствари и када имају могућност нешто да промене. Страх и затвореност од промена увукли су се у људе и у културу. Пишем о појединцу, у коме свако може да се препозна на свој начин, о индивидуалцу који мора да се определи за чињење, за активан однос према животу, додао је Ваљаревић.

Ово мишљење најречитије потврђује и цитат из "Кома", који свакоме може бити близак: "Човек ваљда, у животу има и својих добрих и својих лоших тренутака. То и чини живот. Исправљаш их и поправљаш се. Колико можеш. Да би поново негде забрљао. Уколико ти је стало до било чега. Некада то може, некада не може ништа да се поправи…"