Jednostavno do suštine

Proteklih nedelja roman "Komo" beogradskog pisca Srđana Valjarevića (1967) našao se među najčitanijim knjigama na našim top listama, čime su i naši čitaoci potvrdili već ranije laskavu ocenu o o prozi  ovog autora. Naime, međunarodni žiri za dodelu Istočnoevropske književne nagrade čiji su osnivači i finansijeri Bank Austria Creditenstalt, bečka organizacija "Kulturkontakt" i izdavačka kuća "Wieser" uvrstio je nedavno knjigu "Dnevnik druge zime" Srđana Valjarevića, u izdanju Samizdata B92, među deset najboljih književnih dela u 2006. godini u Istočnoj Evropi. Laureati su birani među pet stotina kandidata iz deset zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope.
Prema rečima Srđana Valjarevića, ova nagrada otvorila je nove kontakte, kao i mogućnost prevoda "Dnevnika druge zime" na nemački jezik. Podsetimo da je Srđan Valjarević za isti roman ove godine u martu dobio književnu nagradu "Biljana Jovanović", koju je osnovalo Srpsko književno društvo. Inače, poetski opus ovog pisca biće na jesen obnovljen reizdanjem, takođe u Samizdatu B92, njegove poetske zbirke "Džo Frejzer i 49 (+ 24) pesama".

Novi Valjarevićev roman "Komo" u izdanju Samizdata B92, dostiže – kako se vidi – veliku čitanost prethodnog. Knjiga govori o junaku koji dobija poziv od inostrane fondacije da mesec dana provede u Italiji, kod jezera Komo, i da na miru piše i radi.

Junak kaže: "To je bila njihova ideja, ne moja. Mene tada nikakav rad i nikakvo pisanje na miru nije zanimalo. Nikakav rad me tada uopšte nije zanimao."

Iako je Srđan Valjarević zaista proveo neko vreme na jezeru Komo, kaže da njegova priča prikazuje junaka koji je stipendiju dobio u pogrešno vreme, u vreme koje je za Srbiju bilo loše, i da se najmanje bavi pisanjem. On, međutim posmatra ljude iz najrazličitijih delova sveta, i prirodu, i na sasvim jednostavan način doseže do njihove suštine. Iskreno i prirodno, Valjarević pripoveda o slobodi, promeni i prijateljstvu.  

– Kao što je svaka knjiga put do otkrivanja sebe i sopstvenog prisustva u svetu, tako se i moj junak uspinje i pada, doslovno se penje na Monte San Primo, i silazi do jezera Komo. U jednom čoveku je sve to, kaže Valjarević.

– Naši ljudi su puni straha, koji je doskoro bio potpuno opravdan kao posledica bivšeg totalitarnog režima, ali taj strah prelazi u autizam. Zbog tog autizma ljudi se danas plaše novih stvari i kada imaju mogućnost nešto da promene. Strah i zatvorenost od promena uvukli su se u ljude i u kulturu. Pišem o pojedincu, u kome svako može da se prepozna na svoj način, o individualcu koji mora da se opredeli za činjenje, za aktivan odnos prema životu, dodao je Valjarević.

Ovo mišljenje najrečitije potvrđuje i citat iz "Koma", koji svakome može biti blizak: "Čovek valjda, u životu ima i svojih dobrih i svojih loših trenutaka. To i čini život. Ispravljaš ih i popravljaš se. Koliko možeš. Da bi ponovo negde zabrljao. Ukoliko ti je stalo do bilo čega. Nekada to može, nekada ne može ništa da se popravi…"