Крв на рукама аустралијског хирурга

Тужилаштво за ратне злочине покренуло је званичну истрагу против аустралијског кардиохирурга Александра Крејга Јурисевића због убиства рањене Албанке на Косову 1999, током бомбардовања НАТО.

Истражним органимa Јурисевић је „запао за око“ после личног признања на Фејсбуку да је као војник ОВК из „самилости“ убио рањену жену, која је једина преживела породични масакр наводно почињен од стране српских парамилитараца, оптужујући за то директно Арканове „Тигрове“ у једној од Би-Би-Сијевих радио-емисија.

Канцеларија тужилаштва искористила је као доказни материјал и делове из његове књиге „Крв на мојим рукама: хирург у рату“ у којима је детаљно описао убиство као и његове многобројне интервјуе дате британским, аустралијским и новозеландским медијима користећи почињени злочин у промотивне сврхе својих ратних мемоара.

Описујући ликвидацију младе Албанке (којој није навео име као ни место где ју је пронашао иако се у књизи спомиње локација између села Планеје и Герозуп) аустралијски хирург, иначе отац троје деце запослен у аустралијској војсци, у једном од својих коментара на Фејсбуку каже:

„Држала је мртвогсина у крилу. Поред ње је лежао мртав муж. Била је распорена и упуцана у оба колена. Живела би можда још свега неколико сати, али су се српски парамилитарци који су јој и нанели ове повреде, могли вратити сваког тренутка. Да су је пронашли живу свакако би је поново мучили. Нисмо је могли безбедно збринути и умрла би нам на путу. Замолила ме је да узмем њеног сина и да га сахраним пре заласка сунца. А онда је тражила да је убијем. Имао сам свега неколико лекова код себе, био је мрак у соби и није било начина да јој то убризгам интравенски у тим околностима. Најефективнији, најбезболнији и најхуманији начин да јој одузмем живот без патње био је да пуцам у њу. Окренуо сам јој главу на страну, пребацио јој ћебе преко лица и повукао окидач....

Аустралијски хирург је изјавио да не сматра да је учинио ништа лоше, већ да ју је спасио „патње и мизерије“ а да је због тога добио и захвалност и благослов њених рођака. Овај акт називао је „милосрђем“ и „еутаназијом на ратишту“.

 „То је био мој избор да јој испуним жељу. Бог јој не би поново вратио мртвог сина и мужа. Бог не би зауставио њене хришћанске касапе да је поново муче. Где је у људима данас самилост?, фанатично се запитао аустралијски хирург на најпопуларнијој социјалној мрежи.

Како се каже у образложењу Тужилаштва, које је покренуло ову истрагу пошто им је наш новинар доставио Јурисевићево признање, поменути Аустралијанац би могао бити одговоран по две тачке евентуалне оптужнице: кривично дело убиства из чл. 47 као и за кривично дело лишења живота из самилости из чл. 117 Кривичног закона Србије.

Ипак заменик тужиоца Небојша Марковић не налази елементе „ратног злочина над цивилним становништвом“ јер ликвидација рањене жене „није извршена у оквиру напада на цивилно становништво, нити је пријављени имао умишљај да према цивилном становништву врши убиства, што би се тек под тим околностима могло дефинисати као ратни злочин из члана 142. Тачка 1, Кривичног закона Југославије.

По његовим речима, овде се „заправо ради о злочину који је почињен за време рата, а не о ратном злочину“ због чега је предмет прослеђен Вишем јавном тужилаштву у Косовској Митровици.

Међутим, Луз Нагле, професоркамеђународног хуманитарног права са Стетсон универзитета у САД, сматра да је др Крејг Јурисевићбез сумње прекршио законе рата и починио ратни злочин кршењем Женевске конвенције, такозваног заједничког члана 3 као и постојећег Медицинског етичког кода у оквиру Конвенције.

„Међународни хуманитарни закони не признају ’милосрдну смрт‘ као ни ’еутаназију на бојном пољу‘ јер могу бити злоупотребљени као камуфлажа за убијање. Уколико није био саучесник у вршењу политике ОВК под маском лечења рањених онда се с правом може рећи да се на своју руку играо Бога,“ каже професорка Луз додајући да се у САД овакав случај третира и кажњава као убиство.

Професор Мајкл Нун са Kolumbus School Law истиче да је др Јурисевићпотенцијално извршио ратни злочин и да би ”српске власти могле тражити његову екстрадицију“.

„Дело које је учинио могло би директно довести у питање и његову медицинску лиценцу”, каже професор Вилијам Ј.Ејвас са калифорнијског Western School of Law. „Био бих стварно изненађен уколико аустралијски медицински званичници не истраже овај случај“.

Иако сам др Јурисевићуправо на Фејсбуку тврди да је Аустралијска медицинска асоцијација била упозната да његовим активностима на Косову подржавајући га у потпуности, представник ове асоцијације оштро се оградио о Јурисевићеве изјаве.

„Др Јурисевићније наш члан и АМА се супротставља било каквом учешћу доктора у вршењу еутаназије и такозваном ’асистираном самоубиству‘”, каже Џејмс Фланери, представник Аустралијске медицинске асоцијације додајући да ће асоцијација инсистирати да аустралијски хирург повуче изјаву са Фејсбука, што је он у међувремену учинио као и већину осталих по њега врло компромитујућих изјава, које су ипак остале снимљене и забележене.

Аустралијске власти за сада ћуте иако би аустралијски хирург, словеначког порекла, у складу са тамошњим законима могао одговарати због злочина почињеног на Косову.

Кривични закон аустралијске државе Викторије из 1958, члан 459, став б, даје право полицији Викторије да ухапси особу за коју се основано сумња да је починила кривично дело (без обзира на географску локацију) за које би, да је почињено у Викторији, та особа била кривично гоњена.

Пре косовске мисије Јурисевић је као медицински волонтер стицао ратна искуства у Израелу и Гази у периоду 1992-1993. После косовскеавантуре, као члан Краљевског аустралијског медицинског корпуса служио је у Источном Тимору и Авганистану, а за своје заслуге одликован је и аустралијском Медаљом части. Тренутно је у номинацији за „Аустралијанаца године 2011“ и сања холивудску славу надајући се екранизацији својих мемоара, трагајући тренутно за богатим албанским спонзорима са Запада који би финансирали његову крваву и „милосрдну“ косовску „бајку“....

Саша Милошевић