Не да му ђаво мира…

Таман су сви заузели своја места, а још десетине новинара, камермана, радозналаца остало је пред вратима собе 226 у старом здању Уједињених нација  на Ист Риверу. Сви су очекивали Уга Чавеса, кад је у просторију ушетао озбиљни полицајац са црним псом. И док је пас махао репом, полицајац није био расположен ни за какву игру. Сви новинари треба да изађу, да се просторија "оњуши, па тек онда да се врате на своја места и дочекају сусрет са Угом Чавесом. 

Требало је након детаљног оњушкивања, опет, изборити се са "званичном медијском пратњом" венецуеланског председника која се осетила позваном да уводи ред у Уједињене нације, али некако су се сви нагурали и збили у малену просторију на другом спрату. Вредело је, јер Чавес се својски трудио да разноразним дигресијама увесели публику и усмери их ка свом сталном рефрену о "Ђаволу", како је Џорџа Буша већ назвао у свом импровизованом говору пред Генералном скупштином УН (једино Чавес, како нам је рекло особље УН, није ни имао писани говор за ову прилику).

Нуклеарке уместо нафте

Да му ђаво не да мира видело се и по томе што се крстио и левом и десном руком, што се позивао  на Чомског, предлагао његову књигу као обавезну лектиру "о хегемонији и империјализму", призивао Хичкока да из мртвих направи филм о "Ђавољевим рецептима", певао песмице новинарима, жалио амерички народ, "највеће ђавољеве жртве", који гине у Ираку, обећао "сиромашним Американцима двоструко више нафте за грејање ове зиме", предвиђао Американцима да ће брзо остати без нафте, али не због Венецуеле већ због њих самих, јер ненормално троше…

"Хришћански и солидарно, ове године повећаћемо наше поклоне у нафти сиромашним Американцима…. Жалим братски амерички народ, колико их се вратило из Ирака парализованих, колико их је изгинуло, истина највише је међу погинулима Латиноса и црнаца, а све ради нафте. Ђаво због нафте иде у Ирак, Иран, Венецуелу… али 90 одсто кола која видим овде по Њујорку вози само један возач. Нема у америчким колима путника и сапутника. Нема те нафте која је довољна да задовољи америчке потребе… Зато подржавам Иран што у мирољубиве сврхе за енергетске потребе развија нуклеарну технологију, и Венецуела ће почети да ради на томе…" Сваког новинара назвао је братом или сестром, сваког је упитао одакле је и имао је понеку песмицу или анегдоту да исприча о томе: о Дамаску и Исусу Христу, о Панчо Виљи и Мексику, о прелепим колумбијским девојкама, о великим Американцима као што су Касијус Клеј и Мартин Лутер Кинг… И опет се враћао на "Ђавола" који се представља као "власник планете" и дели своје рецепте народима целог света.

Само једном се наљутио

Увече је Чавес проширио круг своје публике на више стотина Њујорчана окупљених у холу колеџа Купер јунион. Представио га је и поздравио чувени певач старе генерације Хари Белафонте. Био је ту и некадашњи амерички јавни тужилац Ремзи Кларк, (некада активан и у хашком удружењу "Слобода") који је махао венецуеланском заставицом и узвикивао Чавесово име… Венецуелански председник, који је ових дана у Њујорку права звезда, очекује, како је рекао, да "Американци најзад изаберу интелигентног председника".

Само једном у току дана Чавес се наљутио. Када му је витка, дугокоса, Венецуеланка, обучена у елегантни костим, поставила питање на конференцији за штампу, он није деловао као да се шали: "Ова девојка долази из непријатељског ТВ канала, који је заједно са Америком организовао државни удар. То је олигархија, која не плаћа порез…" Девојка у костиму, какав носе сви пословни људи у свету, није деловала олигархично када га је питала да ли као председник има доказе за то што тврди… Нико је није подржао нити заштитио ни међу "званичним Чавесовим новинарима", а још мање међу страним репортерима жељним освежења за разбијање стереотипних извештаја.