Вукчевић и Булатовић

Накнадна саопштавања, накнадна памет или нешто треће.

У исто време кад се на суђењу јатацима Ратка Младића, у основном суду у Београду, износе завршне речи и очекује пресуда у законском року, огласио се српски тужилац за ратне злочине. Изнео је у више наврата и у више медија оптужбе на рачун Радета Булатовића, некадашњег директора БИА. Најкраће речено, Вукчевић сумњичи Булатовића да је пре четири и по године, хватањем Младићевих јатака, опструирао целу „ствар”.

Тужилац за ратне злочине је тек сад проговорио о могућим преговорима са Младићем које је својевремено нудио бивши директор Безбедносноинформативне агенције Раде Булатовић? Зашто је после четири године обавестио јавност о опструкцијама Булатовића? Кад је то сазнао и да ли је још неко осим њега нудио преговоре у претходном периоду?

Тужилац се правда тиме што каже да се неке ствари, нажалост, откривају накнадно. Процењује да је хапшење јатака Станка Ристића био катастрофалан потез по судбину Србије и по хапшење најтраженијег хашког бегунца. Да га је Булатовић тиме спасао.

Да ли је случајно ухапшен јатак Станко Ристић који је имао комуникацију са Ратком Младићем? Или намерно. И да ли је тиме пресекао ону нит која би могла оперативним и другим начинима да доведе до Младића. И зашто је Раде Булатовић мудро ћутао и ћути и тиме избегава одговоре на сва питања. Може ли неко да га натера да прича шта зна.

И да се све не своди на то да новинари, уместо од њега, на сва питања добијају одговоре пи-ар службе Демократске странке Србије. Вукчевић отвара и питање да ли је неко из ове странке имао и има контакте са хашким бегунцима док су их неки други безуспешно вијали и вијају?

У републичком тужилаштву кажу да то треба да реши тужилац за ратне злочине. Изјаве и оптужбе тужиоца за ратне злочине су „његов делокруг рада”, а не њихов, тврде.

Подсетимо, Народна скупштина Републике Србије изабрала је 23. јула 2003. године Владимира Вукчевића, тада првог заменика републичког јавног тужиоца, за тужиоца за ратне злочине.

Пре четири и по године, у време хватања јатака, тужилац за ратне злочине је био исти човек који је и данас. И тада и сада у хватање Младића и Хаџића био је а јесте и сада укључен велики број особа, то јест служби. Тужилац је био и тада и сада на врху пирамиде одлучивања и бирања начина хватања. И поставља се питање – шта је чекао?

Огромну цену нехватања плаћамо сваки дан, не само ми већ и генерације које долазе. Ако је својевремено разбијена мрежа Младићевих јатака до пре пет година, логично је да он сада има нову мрежу – јер да је друкчије био би већ ухваћен.

Више не сме да се лицитира са хватањем Младића. Где је он данас да би био сутра у Хагу, то мора под хитно да се реши. И то морају да заврше они који воде ову државу. Значи, да Вукчевић не треба да прозива Булатовића у медијима него нека га саслуша.