Одбрана цена попустила у Немањиној

То што је ове године попустила и одбрана курса али и одбрана цена, према оцени гувернера Дејана Шошкића, не треба да буде повод да се „експлицитно говори о кривици било кога”. Можда је и због тога на јучерашњем Економском самиту први човек централне банке инвеститорима између редова покушао да објасни зашто ће ускоро Влади Србије писмено морати да објасни како то да НБС ове године није испунила свој основни циљ. Односно, зашто ће раст цена „пробити” горњу границу од осам одсто.

– Иако се то некоме чини, НБС нема вуду магију. Ми можемо да допринесемо стабилности цена, али оно што не можемо јесте да утичемо на то колике ће бити цене пољопривредних производа. Као што не можемо ни да смањимо велику јавну потрошњу. Фискална и монетарна политика морају да иду руку под руку – казао је гувернер.

На питање новинара да ли је ова изјава најава сукоба фискалне и монетарне власти или је реч о некој новој сарадњи јер би следеће недеље гувернер требало да се састане са министрима, Шошкић не одговара директно:

– Не треба експлицитно говорити о кривици било кога. Оно што је чињеница јесте да су цене хране код нас забележиле много већи раст него било где у региону. Питање је да ли је тржиште довољно либерализовано, да ли се може довољно увозити, како то може да утиче на повећање цена, какве су наше интервенције из робних резерви… Сада треба уложити напор да бисмо у наредном периоду избегли ценовне шокове – казао је Шошкић и додао да ће се, пошто ММФ оде из Београда, састати са члановима владе и да ће тада сваки министар, у оквиру својих надлежности, предложити одговарајуће мере.

Каже и то да је НБС направила и анализу која је показала да је раст цена пољопривредних производа био највећи у региону.

– Не бисмо ни у првој половини године имали пад инфлације испод предвиђене границе, али ни сада пробијање горњих оквира, да су цене пољопривредних производа биле на нивоу региона – правдао се гувернер.

И баш ништа нисте могли да учините ове године, питали су новинари. Сада смо уочили и анализирали неправилности и радићемо на томе да их у наредном периоду отклонимо, казао је гувернер. А када је о следећој години реч, Шошкић је свестан да ће инфлаторни притисци долазити из неколико одвојених извора.

– Осим цена хране, притисак ће бити и то што је основ за индексацију плата и пензија стопа инфлације у другој половини године. С обзиром на то да је раст цена био већи, онда ће и трошак одмрзавања бити већи него што смо планирали. Такође, притисак ће бити и најављена повећања регулисаних цена. И наравно, наредне године сви се припремају за изборе и вероватно ће стеге по питању потрошње бити мало и попуштене. То све значи да нас чека година изазова, али ми не одустајемо од свог зацртаног циља. А то је стопа инфлације од 4,5 плус, минус 1,5 одсто – казао је гувернер и додао да је већа потрошња највећи извор инфлаторних притисака.

Нажалост, ако земља више троши него што ствара и мање извози него што увози, констатовао је први човек централне банке.

Међутим, Миодраг Костић, власник МК групе, не слаже се са гувернером у оцени да је пољопривреда један од главних криваца за већу инфлацију.

– Цене пољопривредних производа у Србији су најниже у региону – каже Костић.

Према оцени Топлице Спасојевића, власника ИТМ групе, структурна неприлагођеност привреде и превелика јавна потрошња главни су кривци што је у Србији пала и одбрана курса и цена.  

– Чињеница је да јавна потрошња треба да се смањи, али не тако што ће се закинути на инвестицијама. Смањити инвестициону потрошњу, то значи сећи грану на којој седимо. Чини ми се да је проблем и то што нема координисане политике, већ гувернер гледа само НБС, министарка финансија свој део посла, а министар економије како да повећа стране инвестиције. Нема некога ко ће те различите политике да усмери у једном правцу. А гувернер је у праву, стабилан курс је огледало стабилне економије – каже Спасојевић, који је у првој половини године жестоко критиковао НБС због слабљења динара.

Из централне банке тада су стизала објашњења да је њен основни циљ

стабилност цена. „Сада се показало да веза између курса и инфлације и те како постоји”, констатовао је Спасојевић.

Да инфлација представља ризик, сматра и Богдан Лисоволик, стални представник Међународног монетарног фонда у Београду.

– Иако у периоду опоравка није добро притиснути фискалне стеге превише, минус у држаној каси мора да остане у планираним оквирима. Важно је да се правила фискалне одговорности поштују и да се смањи текућа потрошња у корист јавних инвестиција – понавља Лисоволик.

А. Николић