Без ревизије нема финансијске дисциплине

Србија је једна од ретких земаља која је донела посебан Закон о међународним рачуноводственим стандардима и обавезала на хиљаде фирми да раде ревизорске извештаје завршних рачуна, али те прописе – мало ко поштује. У саопштењу Агенције за привредне регистре обелодањено је да је закључно са 31. октобром 2010. примљена и обрађена документација за 5.371 обвезника или 81 одсто од укупног броја тих обвезника, али се у одељку Агенције за Финансијске извештаје и бонитет могу наћи свега 2.103 консолидована финансијска извештаја за 2009. Код безмало две трећине (61 одсто) обвезника утврђени су недостаци који онемогућавају њену даљу обраду. Агенција је зато позвала неуредне фирме да отклоне недостатке и доставе исправну документацију.

Ништа ново за нас и наш однос према преузетим обавезама. Петина обвезника није ни радила ревизију својих завршних рачуна, а од те четири петине чак 61 проценат обавио је тај посао као „левом ногом”.

За др Љубишу Станојевића, професора Факултета за инжењерски менаџмент, све то није ништа ново, нити чудно. Србија је тиме још једном показала да јој није стало до финансијске дисциплине и правила по којима се понаша развијен свет услед чега ће сваки иоле озбиљан инвеститор с пуним правом сумњати у наше финансијске извештаје и увек тражити њихову екстерну ревизију.

– Разлози за овакво стање леже, пре свега, у чињеници да руководиоци у предузећима не препознају своју економску и друштвену обавезу и значај ревизије, не само за властиту фирму, већ и за цело друштво. Кривица за то није само у њиховом „баш ме брига” ставу према ревизији, већ и на ревизорским кућама, које не могу својим капацитетима квалитетно да покрију ревизију свих обвезника – истиче др Станојевић.

Основна функција ревизије је, каже, заштита интереса предузећа и државе смањењем информационог ризика да ће завршни рачуни приказивати неистинито финансијско стање и резултате пословања фирми. Опште је позната чињеница да већина наших предузећа у мањој или већој мери „фризира” своје финансијске извештаје. Ова појава је уобичајена у нашем привредном миљеу, али је крајње необично да ревизори већ неколико година напишу свега два одсто негативних извештаја.

– Просто је немогуће да код нас има свега два процента оних за које су ревизори рекли „не ваља” – каже др Станојевић.

Овакви односи највећим делом произлазе из чињенице да је ревизорску фирму „страх” да изда негативно мишљење због губитка клијента. Тај латентни сукоб интереса између клијента (који плаћа ревизорске услуге) и ревизорске фирме чини се да је ескалирао последњих година. Посебно је фрапантна чињеница, упозорава наш саговорник, да поједине ревизорске фирме покривају више стотина корисника. Јавна је тајна да код тих корисника ревизори уопште не долазе, већ дају мишљење на бази послате документације.

Истраживања која су рађена на Факултету указују на све чешћу појаву прања новца код привредних субјеката у врло високим износима, али за њихово откривање ревизори нису оспособљени. Посебно је проблематична ревизија јавног сектора где су неке ревизорске фирме издале извештај на свега неколико страница, док су друге методолошки потпуно погрешно урадиле њихову ревизију и ревизију појединих општина, тврди др Станојевић.

Све то је створило уверење код привредника да ревизија и није потребна, да је то само баласт који треба отаљати што пре. У доста великом броју предузећа руководство и не анализира извештај ревизора. Резултат је да готово две трећине обвезника има недостатке у достављеној документацији.

– Неопходна је измена Закона о рачуноводству и ревизији. Да се законском регулативом подигне ниво квалитета ревизије и направи помак у процедуралном обављању ревизије и најзад ослободити ревизоре страха од губитка клијента због датог негативног мишљења. Посебно значајан део у Закону о рачуноводству и ревизији требало би да буде посвећен казненим мерама, јер у многим случајевима радије плаћају казну него да раде ревизију пословних књига. Србија, као земља у транзицији, са веома високом корупцијом, мора да посвети посебну пажњу контроли финансијских токова зато што се огромна средства преливају у сиве токове на штету државе и самих грађана. Стога би дизање нивоа ревизије било од великог значаја за цело друштво – каже Станојевић.

Слободан Костић