НИЈЕ БАШ БИОСКОП

У препирку о Бушовим "звезданим ратовима" укључили су се генерали на земљи. Можда је то довољан знак да ствари с америчким ракетама у Пољској и Чешкој, полако али неумитно, одмичу од "филмских". Политичка демистификација тобожње заштите Европе од Пјонгјанга и Техерана изведена је у Минхену, Путиновим указивањем на "трајекторије против закона балистике". Москва је саопштила осећај сопствене угрожене безбедности, убеђена да се антибалистички пројектили САД не довлаче на пушкомет од Русије због Ирана и Кореје.

"Минхен" је указао на кризу међусобног поверења две стране. Они који су се над тим замислили, убеђени су да ће пробуђене сумње донети сада посла чак и председничким наследницима Буша и Путина. Биће тешко разуверити Русе у њиховом аргументованом утиску да САД експлоатишу политичку одбојност Варшаве и болесни тријумфализам балтичких држава, настојећи да врате игру у већ одиграно поље Регана и Горбачова.

Реч је о настојању Вашингтона "да приђе" оружјем ближе циљевима у Русији. Тиме скраћује време долета. Средства пробоја америчког "кишобрана", тзв. асиметричним одговором (на шта се ослања Русија), могла би на тај начин, теоретски, бити угрожена пре узлета у орбиту.

Ако су Руси у праву, Европа има репризу афере из осамдесетих, када је слична узбуна изазвана намером Американаца да, на тада још подељеном континенту, инсталирају "першинг". На врхунцу напетости, Совјети су се у кризном тренутку обратили Европљанима на Западу. Позвали су их да размисле – исплати ли им се да, због поласка у сусрет "першингу" и Сједињеним Државама, совјетске ракете кратког и средњег домета буду испрограмиране за удар по њиховим европским метрополама!

Пацифисти су покренули "антипершинг" демонстрације и јавност Европе зауставила је америчке "јастребове". Реган и Горбачов дошли су у Рејкјавик да преговарају.

С данашње тачке, догађаји могу даље у сваком правцу. Главнокомандујући ракетних стратешких снага Русије генерал Соловцов, "обећао је" у понедељак нешто слично Пољској и Чешкој – да ће бити узете на ракетни нишан, уколико не откажу гостопримство (будућој) антиракетној бази САД. Пре Соловцова, то је већ наговестио и шеф руског Генералштаба генерал Балујевски, мада мање одређено. Рекао је да Москва може евентуално једнострано иступити из споразума о оружју кратког и средњег домета. (Тог, из 1987.)

Ипак, у порукама обојице руских генерала Пољској и Чешкој, уочљиво је по једно "ако". Јесте, Праг и Варшава се могу обрести "пред мушицом" – али, уколико Русија пре тога одлучи и иступи из обавеза уговора. Министар Лавров изјавио је прошле недеље да таква одлука још не постоји.

Док одлука "не постоји" Кремљ, значи, хода ивицом. Говори о оружју, али више мисли на могућности дипломатије. То, дакле, није "хладни рат", који се овим поводом помиње. Материјални ресурси таквог изолационизма су, ако је реч о руској страни, исцрпљени. Не постоје. Задатак политике Москве према свету јесте да Русији што дуже обезбеди мир, сарадњу и време за опоравак. Оно што се назива "тестаментом Горчакова".

Сводећи биланс упечатљивих промашаја САД, и то баш у Минхену, пред савезничком Европом – проблематични "либерални бољшевизам" Вашингтона, умножавање његових ратова и оружја, пренебрегавање међународног права и увлачење у изгубљене битке других држава, Путин извргава тесту Европљане. Он пита – да ли су они баш то очекивали од Америке?

Чини се, Русија експлоатише добити политичког тријумфа Москве, показаног повратком на све коте утицаја некадашњег СССР, на Блиском истоку, у Африци и Латинској Америци. И, рекло би се, сасвим успешно, ако је тачно да више од половине упитаних Немаца одобрава Путинов "Минхен". Или, да више од половине Чеха и Пољака не жели Бушове ракете у својим земљама.