NIJE BAŠ BIOSKOP

U prepirku o Bušovim "zvezdanim ratovima" uključili su se generali na zemlji. Možda je to dovoljan znak da stvari s američkim raketama u Poljskoj i Češkoj, polako ali neumitno, odmiču od "filmskih". Politička demistifikacija tobožnje zaštite Evrope od Pjongjanga i Teherana izvedena je u Minhenu, Putinovim ukazivanjem na "trajektorije protiv zakona balistike". Moskva je saopštila osećaj sopstvene ugrožene bezbednosti, ubeđena da se antibalistički projektili SAD ne dovlače na puškomet od Rusije zbog Irana i Koreje.

"Minhen" je ukazao na krizu međusobnog poverenja dve strane. Oni koji su se nad tim zamislili, ubeđeni su da će probuđene sumnje doneti sada posla čak i predsedničkim naslednicima Buša i Putina. Biće teško razuveriti Ruse u njihovom argumentovanom utisku da SAD eksploatišu političku odbojnost Varšave i bolesni trijumfalizam baltičkih država, nastojeći da vrate igru u već odigrano polje Regana i Gorbačova.

Reč je o nastojanju Vašingtona "da priđe" oružjem bliže ciljevima u Rusiji. Time skraćuje vreme doleta. Sredstva proboja američkog "kišobrana", tzv. asimetričnim odgovorom (na šta se oslanja Rusija), mogla bi na taj način, teoretski, biti ugrožena pre uzleta u orbitu.

Ako su Rusi u pravu, Evropa ima reprizu afere iz osamdesetih, kada je slična uzbuna izazvana namerom Amerikanaca da, na tada još podeljenom kontinentu, instaliraju "peršing". Na vrhuncu napetosti, Sovjeti su se u kriznom trenutku obratili Evropljanima na Zapadu. Pozvali su ih da razmisle – isplati li im se da, zbog polaska u susret "peršingu" i Sjedinjenim Državama, sovjetske rakete kratkog i srednjeg dometa budu isprogramirane za udar po njihovim evropskim metropolama!

Pacifisti su pokrenuli "antiperšing" demonstracije i javnost Evrope zaustavila je američke "jastrebove". Regan i Gorbačov došli su u Rejkjavik da pregovaraju.

S današnje tačke, događaji mogu dalje u svakom pravcu. Glavnokomandujući raketnih strateških snaga Rusije general Solovcov, "obećao je" u ponedeljak nešto slično Poljskoj i Češkoj – da će biti uzete na raketni nišan, ukoliko ne otkažu gostoprimstvo (budućoj) antiraketnoj bazi SAD. Pre Solovcova, to je već nagovestio i šef ruskog Generalštaba general Balujevski, mada manje određeno. Rekao je da Moskva može eventualno jednostrano istupiti iz sporazuma o oružju kratkog i srednjeg dometa. (Tog, iz 1987.)

Ipak, u porukama obojice ruskih generala Poljskoj i Češkoj, uočljivo je po jedno "ako". Jeste, Prag i Varšava se mogu obresti "pred mušicom" – ali, ukoliko Rusija pre toga odluči i istupi iz obaveza ugovora. Ministar Lavrov izjavio je prošle nedelje da takva odluka još ne postoji.

Dok odluka "ne postoji" Kremlj, znači, hoda ivicom. Govori o oružju, ali više misli na mogućnosti diplomatije. To, dakle, nije "hladni rat", koji se ovim povodom pominje. Materijalni resursi takvog izolacionizma su, ako je reč o ruskoj strani, iscrpljeni. Ne postoje. Zadatak politike Moskve prema svetu jeste da Rusiji što duže obezbedi mir, saradnju i vreme za oporavak. Ono što se naziva "testamentom Gorčakova".

Svodeći bilans upečatljivih promašaja SAD, i to baš u Minhenu, pred savezničkom Evropom – problematični "liberalni boljševizam" Vašingtona, umnožavanje njegovih ratova i oružja, prenebregavanje međunarodnog prava i uvlačenje u izgubljene bitke drugih država, Putin izvrgava testu Evropljane. On pita – da li su oni baš to očekivali od Amerike?

Čini se, Rusija eksploatiše dobiti političkog trijumfa Moskve, pokazanog povratkom na sve kote uticaja nekadašnjeg SSSR, na Bliskom istoku, u Africi i Latinskoj Americi. I, reklo bi se, sasvim uspešno, ako je tačno da više od polovine upitanih Nemaca odobrava Putinov "Minhen". Ili, da više od polovine Čeha i Poljaka ne želi Bušove rakete u svojim zemljama.