Три прегледа живот значе

Онај ко буде открио лек за рак имаће споменик захвалности у сваком кутку Земљине кугле, будући да је ова болест присутна свуда, без обзира на расу, боју коже, услове живота. У женској популацији, посебно у развијеним земљама, најчешћи је малигни тумор дојке од којег годишње оболи око 1,3 милиона жена, а од тог броја у Србији 4.000. Од свих оболелих жена, годишње умире око пола милиона, а не би морало да буде тако. Рано откривен рак дојке није смртоносна болест јер је излечив у више од 90 одсто случајева. Најчешће обољевају жене између 60. и 69. године, али није реткост ни код млађих. У срединама где су за жене после 40. године једном у две године организовани мамографски прегледи и једном годишње за жене после 50. године, смртност од ове болести је смањена за 30 одсто, сазнајемо од доц. др Небојше Ивановића, хирурга онколога у Клиничко болничком центру „Бежанијска коса“.

Зашто ићи на мамографију, када већ постоје и друге мање инвазивне методе? Страх од зрачења је непотребан јер мамограф за један преглед користи минималну дозу рендгенског зрачења. Наш саговорник истиче да би идеално било када би се примењивала сва три контролна прегледа, палпација, ултразвук и мамографија. Свака од њих има своје оправдање у откривању тумора дојке. Поједини тумори се, рецимо, открију опипавањем иако се не опажају на мамографском снимку. Мамографија, иначе, не открива одређени проценат карцинома дојки, најчешће у онима које имају густо жлездано ткиво, као што је то у младих жена. Међутим, тумори локализовани у каналићима који се испољавају микрокалцификатима видљиви су на мамографији, али се не опажају ултразвуком, док се цисте, бенигни тумори и поједине врсте рака јасно сагледавају.

Поштедна хирургија

Сви малигни тумори нису исти, неки су агресивнији, неки спорије напредују и према врсти се одређује терапија која почиње оперативним уклањањем болесног ткива. По хируршким иновацијама наши доктори су у самом врху светске хирургије, међу којима је и наш саговорник. Доктор Ивановић је у посебној монографији изложио оригинална истраживања и своје хируршке методе у лечењу тумора дојке, као и оптимална хируршка решења која се данас спроводе само у малом броју специјализованих центара у свету. Новина је у локализовању тумора употребом ултразвука током операције, као и примени посебних техника за уклањање само оних пазушних лимфних чворова које садрже малигне ћелије. Резултати су публиковани у научном часопису „The Breast“, једном од водећих научних часописа у свету за област карцинома дојке. – Интраоперативни ултразвук се користи у операционој сали уназад неколико година, најпре у специјалној хируршкој болници „M. C. Aesculap“, а потом и у КБЦ „Бежанијска коса“. Овај апарат се користи пре свега за локализовање и планирање операције тумора малих димензија који се не могу напипати, а истовремено се уклања довољно али не и превише околног здравог ткива.

Доктор Ивановић објашњава да операција тумора дојке није новина. Оболела дојка се и раније оперисала, али заједно са тумором уклањала се цела дојка, заједно са регионалним мишићима и нервима. Искуство је показало да и тако опсежна операција није гаранција да болест неће напредовати и појавити се на неком другом месту. Ова разматрања су током 20. века подстакла хирурге да уклоне тумор, али не и здрава ткива која су радикалном операцијом жртвована.

Поштедна хирургија могла је да се развије, објашњава наш саговорник, захваљујући развоју дијагностичких метода и увођењем скрининг програма којима се открива тумор малих димензија. Такви тумори се не могу открити опипавањем, а до проналаска визуелизованих техника то је била једина метода на основу које је планирана и извођена операција. Применом савремених уређаја током интервенције могуће је успешно оперисати и сасвим мале туморе, мањих од једног центиметара. У новије време поштедне технике се примењују и на лимфне жлезде пазушне јаме.

Прихватити здраве навике – Класичан приступ подразумевао је безусловно уклањање свих лимфних жлезда. Међутим, већи проценат жена које се оперишу у раној фази болести немају метастазе у лимфним чворовима. Данас хирурзи прво провере стање лимфних чворова који су најближи тумору и то посебном методом која се назива „sentinel node“ биопсија. Уколико се за време операције хистолошким прегледом утврди да у њима нема туморског ткива – преостале пазушне лимфне жлезде се не уклањају. Новим хируршким техникама се чувају и нерви и крвни судови који су класичним методама жртвовани због близине лимфних чворова.

Наш саговорник истиче да пацијенткиње оперисане савременим хируршким техникама имају бржи и успешнији постоперативни опоравак, враћају се свакодневним обавезама у року од неколико дана. У онколошком смислу ове операције нису успешније од радикалних, али остављају неупоредиво мање последица, функционалних, естетских, психолошких и социјалних. Такође је значајно бољи и естетски ефекат операције пазушне јаме у односу на класичну.

Каква је прогноза? Уколико се болест открије у почетном стадијуму када је тумор величине до једног центиметра, петогодишње преживљавање износи више од 95 одсто, а када је већи од три до пет центиметара и са позитивним лимфним чворовима може се очекивати да ће пет година проживети 60 до 70 одсто пацијенткиња, а од жена са метастазама око 15 одсто.

Многи се питају зашто жене нормалне тежине које се здраво хране, не пуше, не пију, ипак обољевају од тумора дојке. Када је реч о малигним болестима боље је не мудровати превише већ учинити све што је у нашој моћи да би се ризик од обољевања смањио, него себе обмањивати изузецима у одбрани лоших животних навика. По речима нашег саговорника тачно је да гени делују на појаву тумора дојке независно од животног стила. Таквих је само осам до десет одсто, док се сви други тумори дојке доводе у везу с повећаном телесном тежином, вишком естрогена, исхраном богатом мастима, конзумацијом алкохола, пушењем, касним рађањем и избегавањем дојења. Више студија је показало да је одржавање здравих животних навика важније за спречавање обољевања од генетске склоности ка овој болести.

Шта се још може учинити на спречавању рака дојке? Препоручује се најмање две порције поврћа дневно, а најбољи превентивни учинак имају купус, кељ, брокула, карфиол, репа и шаргарепа. Редовна физичка активност такође има превентивну улогу, јер подстиче циркулацију крви у дојкама. Искуство је показало да од тумора често обољевају органи у којима је циркулација спорија. Према писању часописа „Breast Cancer Research“ редовном телесном активношћу сматра се 20 минута вежбања пет пута недељно, или један сат шетње дневно.

-----------------------------------------------------------

Сумњу на тумор дојке изазива:

Увучена брадавица, наборана кожа, појава љуспица само на кожи једне дојке, храпава кожа, упорно црвенило, појава раница, бубуљица на брадавици која опстаје упркос лечењу.

Грудвица или већа маса у дојци или у пазушној јами, обично безболна и чврста

Промена у величини, облику и боји само једне дојке, сукрвичав исцедак из брадавице

Појачане вене на површини дојке.