У вину је заштита и спас

Почетком прошлог деценије једно научно истраживање развеселило је винољупце широм света: умерено пијење црног вина смањује изгледе да се доживи срчани удар. Имамо додатак: ни бело много не заостаје.
Резултати ново проучавања показују да бело вино штити срце, барем код пацова. Најновије изучавање, које је делимично потпомогла винарска индустрија, открива да у грожђу има више заштитних хемикалија него што су научници претпостављали.
Године 1992. истраживачи су објавили да Французи, који пију доста црног вина, мање пате од срчаних тегоба него људи у земљама у развоју, иако се сматра да је француска храна масна као све остале. Да би објаснили ову појаву, названу "француски парадокс", препознали су у црном грожђу и вину једињења која онемогућују кисеоникове радикале, "хемијске саботере" што у срцу оштећују кључне ћелијске састојке.

Названи су резвератрол и антоцијанинс, а налазе се у покожици зрна. Због тога се веровало да бело вино, које се цеди без кожице, не штити срце. Али су 2002. Дипак Дас, кардиоваскуларни стручњак с Медицинског факултета Универзитета Конектикат, и сарадници известили да нека бела вина штите срце поменутих огледних животињица као и црна.

Покренули су ново испитивање да би схватили зашто се то догађа. Осим уобичајене хране, пацовима су давали грожђану кожицу, огољено зрнце или мешавину воде и шећера. Потом су их жртвовали, а у уређајима с храњивим раствором одржавали срца. Да би установили колико је исхрана штитила срца, дочарали су срчани удар прекидом дотока храњивих твари 30 минута, а потом наставили да оживљавају срце.

У неколико мерења грожђане кожице и зрна су подједнако штитили срце: вештачки изазвани срчани удар уништио је, просечно, 35 одсто срчаног мишића пацова храњеног шећерном водом, а само око 20 посто сабраће која су јела ољуштена зрна и кожице. А срца прехрањивана грожђем задржала су двоструку моћ пумпања у поређењу с контролним.

Хемијским рашчлањивањем четири различите врсте грожђа на Универзитету у Милану потврдили су да се у кожици налази већина резвератрола и антоцијанинса. Изватци из кожице и зрневља су подједнако добро везали посебно опасне кисеоникове радикале. То значи да грожђано месо има другачије антиоксиданте.
Биохемичар Џозеф Ву из Медицинског колеџа Валхала у Њујорку сматра је важно откриће и истраживање је назвао темељитим.
За сада није познато како се штити срце.