Планина му је била дом

Сви васпитачи који се баве децом у Прихватилишту уједно се и везују за њих. Сваки од њих има понеку причу која је јединствена и показује да може да се учини много за децу која имају мало.

Васпитачица на Вождовцу, која је већ при крају радног века, испричала је заиста необичну причу која је најбоља потврда да деца могу да се оспособе за живот када им се пружи шанса. И данас се сећа када је једног давног јутра овде доведен дечак који није говорио и био је дивљачан. Случајно су га пронашли чувари стада у шуми на Пештеру. Били су запањени када су га открили. Преживео је недаће у окриљу планине. Повели су га са собом у град. Тако је стигао у београдско Прихватилиште.

Требало га је оденути и обути. Пошли су у продавницу и купили му нову одећу и патике. У патикама је дете шепало и сви су мислили да је невоља с његовим ходом последица неке измене на табанима. Одвели су га код ортопеда, погледао је лепог момчића, који је почео да се навикава на живот какав му је био стран, и рекао му да се изује. Дечак је то учинио и одмах проходао, чак је могао и да потрчи. Доктор је објаснио да није научио да му стопала буду у обући. Мало по мало, савладао је ову вештину.

Велика невоља је била и контакт с водом, јер је одбијао да уђе у купатило. То му је стварало страх. Стрпљиво и полако научили су га да се купа. Свикао се и на туш.

Није умео да користи прибор за јело и одбијао је храну. Рукама је грабио само сув хлеб. Уз консултацију са лекарима уведен му је посебан режим исхране, па је и ова препрека савладана.

Научио је да говори, чита и пише. Од једног дивљачног дечака који је живео далеко од цивилизације, сам у планини, и није знао да каже ни своје име и презиме, временом је израстао у стаситог момка. Савладао је и све тајне једног од заната.

Када је стигло време да напусти сигуран кров над главом, дом у коме је живео до осамнаесте године, како прописи налажу, запутио се у родни крај. Тако је желео. У једном од малих места на обронцима планине која га је сачувала од свих опасности које вребају у шуми, нашао је нови дом. Запослио се, оженио и добио децу.

Ово је само једна од прича, а има их на стотине од оснивања Прихватилишта до данас, која је потврда да се улагање у децу исплати.

Снежана Прљевић

--------------------------------------

Деци од срца

Сваки динар донације Прихватилишту за децу и Прихватној станици добро је дошао.

Динарски рачун: Прималац: Завод за васпитање деце и омладине, Булевар ослобођења 219, 11000 Београд. Сврха уплате: Уплата за пројекат „Победи за децу Прихватилишта бр. 08-979”. Број рачуна: 840-1421761-32

Девизни рачун: Сврха уплате: Донација за пројекат „Победи за децу Прихватилишта”

01-504100-100007693-000000-0000 – Девизни рачун Републике Србије – РС – Завод за васпитање деце и омладине, Београд

ИБАН број: РС 35908504100000769397

Уплату у еврима у корист рачуна Завода за васпитање деце и омладине, Београд, на број: 01-504100-100007693-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд, Република Србија