Planina mu je bila dom

Svi vaspitači koji se bave decom u Prihvatilištu ujedno se i vezuju za njih. Svaki od njih ima poneku priču koja je jedinstvena i pokazuje da može da se učini mnogo za decu koja imaju malo.

Vaspitačica na Voždovcu, koja je već pri kraju radnog veka, ispričala je zaista neobičnu priču koja je najbolja potvrda da deca mogu da se osposobe za život kada im se pruži šansa. I danas se seća kada je jednog davnog jutra ovde doveden dečak koji nije govorio i bio je divljačan. Slučajno su ga pronašli čuvari stada u šumi na Pešteru. Bili su zapanjeni kada su ga otkrili. Preživeo je nedaće u okrilju planine. Poveli su ga sa sobom u grad. Tako je stigao u beogradsko Prihvatilište.

Trebalo ga je odenuti i obuti. Pošli su u prodavnicu i kupili mu novu odeću i patike. U patikama je dete šepalo i svi su mislili da je nevolja s njegovim hodom posledica neke izmene na tabanima. Odveli su ga kod ortopeda, pogledao je lepog momčića, koji je počeo da se navikava na život kakav mu je bio stran, i rekao mu da se izuje. Dečak je to učinio i odmah prohodao, čak je mogao i da potrči. Doktor je objasnio da nije naučio da mu stopala budu u obući. Malo po malo, savladao je ovu veštinu.

Velika nevolja je bila i kontakt s vodom, jer je odbijao da uđe u kupatilo. To mu je stvaralo strah. Strpljivo i polako naučili su ga da se kupa. Svikao se i na tuš.

Nije umeo da koristi pribor za jelo i odbijao je hranu. Rukama je grabio samo suv hleb. Uz konsultaciju sa lekarima uveden mu je poseban režim ishrane, pa je i ova prepreka savladana.

Naučio je da govori, čita i piše. Od jednog divljačnog dečaka koji je živeo daleko od civilizacije, sam u planini, i nije znao da kaže ni svoje ime i prezime, vremenom je izrastao u stasitog momka. Savladao je i sve tajne jednog od zanata.

Kada je stiglo vreme da napusti siguran krov nad glavom, dom u kome je živeo do osamnaeste godine, kako propisi nalažu, zaputio se u rodni kraj. Tako je želeo. U jednom od malih mesta na obroncima planine koja ga je sačuvala od svih opasnosti koje vrebaju u šumi, našao je novi dom. Zaposlio se, oženio i dobio decu.

Ovo je samo jedna od priča, a ima ih na stotine od osnivanja Prihvatilišta do danas, koja je potvrda da se ulaganje u decu isplati.

Snežana Prljević

--------------------------------------

Deci od srca

Svaki dinar donacije Prihvatilištu za decu i Prihvatnoj stanici dobro je došao.

Dinarski račun: Primalac: Zavod za vaspitanje dece i omladine, Bulevar oslobođenja 219, 11000 Beograd. Svrha uplate: Uplata za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta br. 08-979”. Broj računa: 840-1421761-32

Devizni račun: Svrha uplate: Donacija za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta”

01-504100-100007693-000000-0000 – Devizni račun Republike Srbije – RS – Zavod za vaspitanje dece i omladine, Beograd

IBAN broj: RS 35908504100000769397

Uplatu u evrima u korist računa Zavoda za vaspitanje dece i omladine, Beograd, na broj: 01-504100-100007693-000000-0000 kod Narodne banke Srbije, Kralja Petra 12, Beograd, Republika Srbija